
Tramp uveo carine i Srbiji: Šta to znači

Američki predsednik Donald Tramp objavio je kompletan spisak "kaznenih tarifa" prema oko 50 zemalja, a Srbija je sa carinom od 37 odsto na samom vrhu liste. Ove tarife obuhvataju osnovnu stopu od 10 odsto na sav uvoz, dok su za određene zemlje uvedene znatno više stope, u zavisnosti od procene američke administracije o njihovim trgovinskim praksama.

Carina koju je američki predsednik "dodelio" Srbiji je jedna od najviših stopa, dok su neke druge zemlje, poput država Evropske unije, Japana ili Indije, dobile znatno niže stope. Najveće carine Tramp je uveo Lesotu, čak 50 odsto. Kambodža je ocarinjena sa 49 odsto, a Laos sa 48 odsto, dok će roba koja se u SAD uvozi iz Madagaskara biti ocarinjena sa 47, a iz Vijetnama sa 46 procenata, a Šri Lanka i Mijanmar 44 odsto. Sirija je "oporezovana" sa 41 odsto, kao i Foklandska ostrva.
Povećanje cena za 37 odsto znači da će srpski proizvodi na američkom tržištu izgubiti konkurentsku prednost u odnosu na alternativne dobavljače iz drugih država koje su pogođene manjim tarifama ili koje uopšte nisu pod sankcijama.
Na grafikonu koji je Tramp pokazao na konferenciji za novinare, navodi se da SAD uvodi carine Evropskoj uniji od 20 odsto, Kini od 24 odsto, Velikoj Britaniji od 10 odsto, Vijetnamu od 46 odsto, Japanu od 24 odsto, Indiji od 26 odsto, Južnoj Koreji od 25 odsto, a Tajlandu od 36 odsto.
Na grafikonima koji su objavljeni na zvaničnom Iks nalogu Bele kuće, navodi se da SAD uvode Izraelu carine od 17 odsto, Švajcarskoj od 31 odsto, a Južnoj Africi od 30 odsto. Na grafikonima sa zemljama koje se uvode carine nema ni Kanade ni Meksika.
LIBERATION DAY RECIPROCAL TARIFFS 🇺🇸 pic.twitter.com/ODckbUWKvO
— The White House (@WhiteHouse) April 2, 2025
Kada je reč o zemljama okruženja, uvoz iz Bosne i Hercegovine biće ocarinjen sa 35 odsto, a iz Severne Makedonije sa 33 procenta. Carine na uvoz iz Crne Gore i Albanije će biti 10 odsto. Tzv. Kosovo je dobilo namet od 10 odsto.
U narednim danima će biti poznato šta tačno to znači i koliko će Srbija biti pogođena novim Trampovim nametima, ali strručnjaci ukazuju da bi sva roba koju izvozimo mogla biti opterećena tim procentima što direktno utiče na konkurentnost srpskih izvoznika, koji robu prodaju u SAD.
Tramp je 2. april ponovo nazvao ''Danom oslobođenja'' i naglasio da će "zauvek ostati zapamćen kao dan kad se američka industrija ponovo rodila".
"Decenijama su našu zemlju pljačkali, silovali i od nje krali bliske i daleke zemlje, saveznici i nerpijatelji. SAD ne može da nastavi sa politikom jednostane ekonomske predaje. Moramo na prvom mestu brinuti o našim ljudima'', rekao je Tramp.
Tramp je rekao da uzvratne carine znače da će SAD uvesti tarife od najmanje 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, a grupi od oko 60 zemalja uvode se carine ''otprilike polovične'' u odnosu na one koje su te zemlje uvele SAD, pa će tako, na primer, SAD uvesti Kini carine od 34 odsto, pošto kineske carine prema SAD iznose 67 odsto. Tako je Srbiji zapao iznos od 37 odsto, jer je Tramp izračunao da je roba koju Amerika izvozi u Srbiju oporezovana sa 74 odsto.
Tramp tvrdi da carine štite američku industriju od nepoštene strane konkurencije, povećavaju prihode savezne vlade i jačaju pregovaračku moć SAD u međunarodnoj trgovini. Ipak, ekonomisti upozoravaju da bi visoke carine mogle imati suprotan efekat.
One se obično prenose na potrošače kroz više cene proizvoda, dok bi mnoge kompanije mogle pretrpeti gubitke zbog povećanih troškova i smanjene prodaje.
Već uvedene uvozne dažbine, uz nesigurnost oko budućih trgovinskih odluka i mogućih kontramera drugih zemalja, uzdrmale su finansijska tržišta, smanjile poverenje potrošača i dovele do neizvesnosti u pogledu poslovnih investicija.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oštro je kritikovala nove carine koje su Sjedinjene Američke Države uvele na globalnu trgovinu, upozoravajući da će one imati "katastrofalne posledice" za ekonomiju i milione ljudi širom sveta.
The universal tariffs announced by the US are a major blow to businesses and consumers worldwide.Europe is prepared to respond.We'll always protect our interests and values.We're also ready to engage.And to go from confrontation to negotiation ↓ https://t.co/WbXqsN4ZX7
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) April 3, 2025
"Budimo jasni u pogledu ogromnih posledica: globalna ekonomija će pretrpeti ogroman udarac, neizvesnost će da raste, a mere zaštite će dodatno da se šire. Posledice će biti strašne za milione ljudi širom sveta", ocenila je Fon der Lajen, nakon što je američki predsednik Donald Tramp noćas uveo uzvratne carine od 20 odsto na robu iz EU koja se uvozi u SAD, prenosi Bi-Bi-Si.
Ona je istakla da će sprovođenje carina direktno pogoditi potrošače i preduzeća, koja će na kraju da snose dodatne troškove.
Fon der Lajen je, takođe, izrazila zabrinutost zbog širokog obuhvata carina, koje će ozbiljno da ugroze trgovinske odnose sa, kako je opisala, "najstarijim saveznikom Evrope".
Kina: Preduzećemo odlučne kontramere
Kina je oštro osudila najnovije carine koje su Sjedinjene Američke Države uvele na kinesku robu, pozivajući Vašington da ih "odmah ukine" i upozoravajući da će preduzeti "odlučne kontramere" kako bi zaštitila svoje interese.
"Kina se snažno protivi ovom potezu i preduzeće odlučne kontramere kako bi zaštitila svoja prava i interese", saopštilo je Ministarstvo trgovine Kine, pozivajući SAD da "odmah ukinu te mere i rešavaju trgovinske sporove kroz ravnopravan dijalog", prenosi Bi-Bi-Si.
SAD: Ne reagujte ishitreno
Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent apelovao je na trgovinske partnere da ne odgovaraju kontramerama na nove carine koje je uvela administracija predsednika Donalda Trampa, upozoravajući da bi odmazda mogla da "pogorša situaciju".
"Moj savet svakoj zemlji u ovom trenutku je: nemojte da uzvraćate. Sačekajte, sagledajte situaciju, jer ako uvedete kontramere, doći će do eskalacije. Ako ne reagujete, ovo je verovatno najgora tačka do koje će se stvari pogoršati", rekao je Besent za "Foks njuz".
U intervjuu za Si-En-En, Besent je dodao da bi bilo "nepromišljeno" da dođe do "ishitrenih" odluka.
Ustupci za Kanadu
Od ponoći, SAD primenjuju tarifu od 25 odsto na uvoz svih vozila koja su proizvedena u inostranstvu, a Bela kuća je saopštila da se ta carina odnosi i na kanadska vozila, ali samo na vrednost delova koji nisu proizvedeni u SAD.
Uz to, Trampova administracija je uvela "minimalnu osnovnu carinu od 10 odsto" na svu uvoznu robu, s višim stopama za zemlje koje, prema njegovim rečima, "najviše iskorišćavaju Ameriku".
Kanada je izuzeta iz te mere i za nju će i dalje da važe ranije uvedene granične carine.
Američki Senat je u međuvremenu tesnom većinom izglasao usvajanje nacrta zakona kojim bi se blokirale prethodno najavljene Trampove tarife od 25 odsto na kanadsku robu, ali analitičari tvrde da će taj predlog teško usvojiti Predstavnički dom, koji je, kao i Senat, pod kontrolom Trampove Republikanske stranke, a čak i da ga usvoji - Tramp može da stavi veto na njega, javlja Bi-Bi-Si.
Tramp je u martu uveo tarife od 25 odsto na kanadsku robu i 10 odsto na energente, navodeći to kao razlog za "krizu" izazvanu drogom i migrantima koji dolaze iz Kanade.
Premijer Kanade Mark Karni rekao je da je Tramp ovim potezima "fundamentalno promenio međunarodni trgovinski sistem".
"Kanadsko-američki trgovinski odnosi su u izvesnoj meri sačuvani, ali nove carine na automobile su ozbiljan problem. Bela kuća nam je već signalizirala da bi u budućnosti mogle da uslede dodatne carine na farmaceutske proizvode, drvenu građu i poluprovodnike", rekao je Karni.
On je najavio da će Kanada da odgovori kontramerama.