Ekonomija
Šanse za recesiju u SAD sve veće: "Goldman Saks" povećao izglede na 45 odsto
Njujorška bankarska korporacija očekuje da će američka centralna banka FED smanjiti kamatne stope za po 25 baznih poena na tri uzastopna sastanka u 2025. godini, tako da će one na kraju godine biti u rasponu između 3,5 i 3,75 odsto
Njujorška bankarska korporacija "Goldman Saks" u svom najnovijem izveštaju povećala je verovatnoću recesije u Sjedinjenim Američkim Državama u narednih 12 meseci sa 35 na 45 odsto, pridruživši se drugim investicionim bankama koje su revidirale svoje prognoze.
Ovo je već drugi put za nedelju dana da je "Goldman Saks" povećao izglede za recesiju.
"Goldman Saks" je u najnovijoj prognozi, takođe, smanjio izglede za ekonomski rast SAD u 2025. sa 1,5 odsto na 1,3 odsto.
Ova finansijska korporacija i nadalje očekuje da će američka centralna banka FED smanjiti kamatne stope za po 25 baznih poena na tri uzastopna sastanka u 2025. godini, tako da će one na kraju godine biti u rasponu između 3,5 i 3,75 odsto.
Razlika u odnosu na prethodnu prognozu je da "Goldman" sada očekuje da će prvo smanjenje kamata biti u junu, a ne u julu, prenosi Rojters.
Mnoge američke banke smatraju da će carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp povećati inflaciju i nezaposlenost u Sjedinjenim Američkim Državama, smanjiti ekonomski rast i povećati rizik od recesije.
"Džej Pi Morgan" sada procenjuje da će se američka ekonomija zbog carina smanjiti za 0,3 posto, dok su ranije govorili o rastu BDP-a od 1,3 posto.
Trampova administracija uvela je 2. aprila kako recipročne carine za gotovo sve države sveta, tako i carine od 25 odsto na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje, preneo je Si-En-Bi-Si.
Prema rečima američkog predsednika, taj datum će "zauvek ostati upamćen kao dan kada se američka industrija ponovo rodila".
Evropska unija je pogođena američkim uvoznim carinama od 20 odsto, Velika Britanija 10 odsto, Norveška 15 odsto, a Švajcarska tarifama od 31 odsto.
Kina je pogođena američkim carinama od ukupno 54 odsto, a vlasti u Pekingu su reagovale najavom uvođenja vlastitih carina od 34 odsto na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država počev od 10. aprila.
