Ekonomski bicepsi sredovečnog računovođe: Može li EU da izdrži Trampove carine?

Predsednica Evropske komisije - i de fakto neizabrani monarh EU - Ursula fon der Lajen poručila je da je blok u potpunosti opremljen da izdrži najnoviji carinski ispad američkog predsednika Donalda Trampa – dodatnih 20 odsto "šamara" na uvoz iz EU.

Tržišta su bila očigledno dirnuta ovim uzbudljivim prikazom samopouzdanja i hrabrosti – toliko da Evro stoks 50, (najveći indeks akcija poznatih i finansijski stabilnih kompanija) trenutno prati obrazac koji veoma podseća na padobranca koji je zaboravio da spakuje padobran.

"Evropa ima mnogo karata. Od trgovine do tehnologije, do veličine našeg tržišta. Ali ova snaga je takođe izgrađena na našoj spremnosti da preduzmemo čvrste kontramere", rekla je Fon der Lajen.

Ah, da, snaga EU je toliko ogromna da je Brisel morao da savetuje građane da se grupno tuširaju kako bi uštedeli energente nakon što su odlučno prekinuli uvoz ruskog goriva – da bi ga kasnije diskretno uvezli, poput tinejdžera koji je prekršio "policijski čas" pa se šunja u kuću.

Može li prosečan građanin EU da očekuje više od iste vrste "čvrstih kontramera" po kojima su njihovi lideri poznati, pita Rejčel Marsden, kolumnista RT i politički strateg.

Poput onih koje nalažu da se zatvarači za flaše vežu za flašu kako bi se poštedela zemlja od odmetnutih čepova koji su uspeli da izbegnu svoju sudbinu na putu do depoa za reciklažu? Ili je u pitanju ona vrsta kontramera koje treba da pokažu Rusiji koliko je Evropi dobro time što se smanjuje potrošnja energije. Jer ništa ne kaže "evo ti ga na, Putine!" kao temperatura od 27 stepeni u kancelariji tokom toplotnog talasa.

"Jedinstvo je naša snaga", ponovila je kraljica Ursula. Jer, po svemu sudeći, jedinstvo je magično rešenje za sve izazove. A takođe i eufemizam za bespogovorno praćenje hirova koje god ludosti izmisli njen bataljon birokrata odvojen od stvarnosti.

Evropska komisija sastavila spisak kontratarifa za SAD: Od kobasica do dijamanata

Veličanstveni uspeh ovog pristupa mora da je razlog zašto BDP stagnira, industrijski sektor posrće, a ekonomije propadaju - čak i pre nego što su carine stupile na snagu.

Trampa je, pored Ursule, prozvao i nemački ministar ekonomije Robert Habek rekavši da "sada treba da se izvrši pritisak" na Trampa "iz Nemačke, iz Evrope u savezu sa drugim zemljama, a onda ćemo videti ko će pobediti u ovom obaranju ruku".

Problem je, piše Marsden, što "ekonomski bicepsi EU", a naročito nemački, više liče na računovođu srednjih godina nego na dizača tegova.

Čini se da je EU našla novog spoljnog neprijatelja za svoje ekonomske muke: Ameriku. Kršili su ruke zbog ruskog uticaja, strahovali zbog uspona Kine, a sada - iznenađenje! Njihov najnoviji negativac je njihov samoproglašeni najbolji prijatelj.

Dakle, šta će biti njihova velika fleksibilnost? Pa, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je francuske i evropske kompanije da prestanu da ulažu u SAD. "Važno je da buduća ulaganja, ulaganja najavljena u poslednjih nekoliko nedelja, budu odložena na neko vreme dok ne razjasnimo stvari sa Sjedinjenim Američkim Državama. Koju bismo poruku poslali tako što bi veliki evropski igrači uložili milijarde evra u američku ekonomiju u vreme kada nas (SAD) udaraju", rekao je Makron. 

Zaista, kakvu poruku? Da se ​​Evropa zalaže za potpuno nesputanu tržišnu ekonomiju, oslobođenu mešanja vlade i kontrole? Da, to mora da je to.

Glavne ekonomije EU već su grcale mnogo pre nego što su Trampove tarife došle, kao rezultat akcija bloka, koje nije podstakao Tramp, već Bajdenova administracija, koju su smatrali svojim najboljim prijateljima. Nemački industrijski sektor se smanjuje. Francuska doživljava masovna otpuštanja. Nemačka DHL grupa, logistička kompanija, otpušta 8.000 radnika. Ali da, hajde da definitivno evropska preduzeća prime savete od istih ljudi koji su ih doveli u ovu zbrku, kako da se izvuku iz nje. To je kao da od piromana dobijete savete kako izbeći požar odmah nakon što je zapalio zavese u vašoj dnevnoj sobi, piše Marsden.

EU je sama sebi napravila ovu zbrku svojom antiruskom politikom, a sve to uz prijateljsku podršku Vašingtona. A sada, Vašington pod Trampom samo odbacuje šaradu i otvoreno daje prioritet američkim interesima. Dakle, Brisel ostaje na ledu, pitajući se zašto ga ujka Sem više ne drži za ruku.

Na scenu stupa Trampov potpredsednik, uz ohrabrujući govor. U stvari, to je manje ohrabrivanje, a više strogo predavanje - kakvo trener daje igračima čiji učinak ne odgovara njihovom egu.

"Moramo priznati: Glavna pretnja Evropi nisu Kina ili Rusija. Glavna pretnja su njeni unutrašnji problemi: migraciona politika koja uništava kulturnu osnovu Evrope, ekonomska politika koja smanjuje konkurentnost, bezbednosna politika", rekao je američki potpredsednik Džej Di Vens u govoru ranije ove godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Da budemo pošteni, EU se veoma trudila da ne kupuje ruski gas, lomeći se da postane potpuno zavisna od američkog LNG, navodno kao neka vrsta mirovne ponude Trampu, u nadi da će izbeći carine, navodi "Politiko". Ali izgleda da Trampov tim nije dobio to obaveštenje.

EU bi mogla da pokuša da uvede porez na usluge koje kupuje od SAD, što je Tramp izbegavao da uradi – možda zato što zna da EU i mnoge druge zemlje kupuju više usluga od SAD nego obrnuto. U slučaju EU, za oko 70 milijardi dolara u korist Vašingtona. Ali, što da ne, uradite to pa da počnemo sa deglobalizacijom, navodi Marsden.

EU je govorila da želi stratešku autonomiju. Pa, čestitamo. Misija je obavljena zahvaljujući Trampovim tarifama. Sada da vidimo da li mogu to da podnesu, a da ne zvuče i ponašaju se kao tinejdžer koji je upravo izbačen iz podruma svojih roditelja i sada preti da će im ključem ižvrljati auto.