Brisel planira temeljnu reorganizaciju tržišta struje zbog obnovljivih izvora energije

Evropska komisija je pod "veoma jakim političkim pritiskom" da revidira tržište električne energije u bloku kako bi smanjila račune za potrošače usled tekuće energetske krize, rekla je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.

Komisija razmatra, kako je navela, kako da "koristi obnovljivih izvora energije" prenese na potrošače.

U nacrtu predloga za moguće reforme u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid, komisija predlaže da cena obnovljive energije bude u skladu sa "pravim proizvodnim troškovima".

Takođe se predlaže da se produži porez na dodatni profit koji su energetske kompanije ostvarivale u toku krize, a koji treba da istekne 2023. godine.

Francuska, Španija, i još nekoliko zemalja EU su tokom prethodnih meseci tražile da se revidira trenutni model određivanja cene struje u bloku.

Prema trenutom modelu prioritet imaju obnovljiva i nuklearna energija, a cena se određuje na osnovu poslednjeg zahteva proizvođača struje, s tim što je cena obnovljive energije vezana za cenu fosilnih goriva.

Zbog minimalnih troškova proizvodnje, poskupljenja gasa, te moguće zarade, taj model je doveo do mnogih investicija u obnovljive izvore energije.

Industrija se protivi predlozima Brisela 

Vodeći profesionalci u energetskoj industriji EU rekli su da bi predlozi Brisela potkopali dugoročne ugovore poput onih o kupovini električne energije.

Ti ugovori se zasnivaju na prosečnim cenama tokom trajanja ugovora i obezbeđuju da proizvođači dobiju povraćaj svojih ulaganja.

"Razgovor o reviziji tržišta električne energije kako bi se smanjile sve zamišljene marže je pogrešno razmišljanje u veoma kritičnom trenutku", rekao je šef regulatornih poslova u danskoj energetskoj kompaniji Orsted, Ulrik Stridbek. 

Direktor za regulatorna pitanja u grčkoj metalurškoj kompaniji Mitilineos, Nik Keramidas je rekao: "Ti ugovori mogu da vrede stotine miliona evra jer mogu da traju 10 ili 15 godina. Kada investirate morate biti sigurni da se osnove tržišta neće menjati."

Brisel je rekao da će pokrenuti konsultacije o mogućim reformama i objaviti potpuni predlog do kraja marta.

Norveška se protivi gornjoj granici gasa

Porez na neočekivani prihod bio je među nekoliko hitnih mera koje je EU preduzela prošle godine kako bi ublažila tekuću krizu, uključujući i odluku o uvođenju gornje granice cene gasa.

Norveška, koja je postala glavni izvoznik gasa u EU nakon što je Rusija na sankcije odgovorila smanjenjem dotoka tog energenta, kritikovala je tu odluku.

"Ograničenje cene ne rešava fundamentalni problem nedostatka energije na evropskom tržištu. Postavljanjem gornje granice cena rizikuje se pogoršanje situacije", rekao je norveški državni sekretar u ministarstvu nafte i energetike Amund Vik.

Simsonova je rekla da Brisel to ne bi predložio "da nismo ubeđeni da moramo nešto da uradimo kako bi evropski potrošači mogli da izbegnu visoke cene."