Italiji, trećoj najvećoj ekonomiji u EU, preti veći rizik od ulaska u dužničku krizu nego bilo kojoj drugoj članici bloka, smatra devet od 10 ekonomista koje je "Fajnenšel tajms" anketirao po tom pitanju.
Centralne banke širom sveta pribegle su oštrom dizanju kamatnih stopa ne bi li ublažile posledice inflacije, koja je porasla na višedecenijski maksimum u mnogim zemljama nakon što su cene energenata i hrane porasle usled porektanja ruske vojne operacije u Ukrajini i sankcija koje je EU uvela Moskvi.
Tempo kojim je Evropska centralna banka (ECB) u početku dizala kamatne stope bio je sporiji od mnogih drugih centralnih banaka. Od prošlog leta, međutim, ECB pravi oštar zaokret u svojoj monetarnoj politici, podižući kamatne stope sa minus 0,5 na 2 procenta za šest meseci.
Jedna od posledica pooštrenja monetarne politike ECB bila je i naglo poskupljivanje italijanskih troškova zaduživanja.
"Fajnenšel tajms" ukazuje da je kamata na italijanske desetogodišnje obveznice prošle nedelje prešla 4,6 odsto, što prestavlja četvorostruko poskupljenje u odnosu na pre godinu dana.
Poređenja radi, kamata na italijanske obveznice sada je skoro duplo viša od nemačkih.
Istovremeno, italijanski javni dug među najvećima je u Evropi i iznosi nešto više od 145 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Glavni ekonomista italijanske "Unikredit" banke rekao je za "Fajnenšel tajms" da "veći troškovi isplaćivanja duga" i "potencijalno nezgodna" politička situacija dovode Italiju u najveći rizik od rasprodaje obveznica.
Politika ECB uznemirila italijanske zvaničnike
Italijanski zvaničnici oštro su kritikovali pooštrene mere monetarne politike ECB.
Ministar odbrane Gvido Krozeto napisao je na Tviteru da politika ECB "nema smisla", dok je zamenik premijera Mateo Salvini saopštio da će visoke kamatne stope "pojesti milijarde evra italijanske ušteđevine".
Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je prošle nedelje da bi bilo "korisno kad bi ECB bila bolja u komunikaciji... pošto inače ne rizikuje samo da izazove paniku, već i fluktuacije na tržištu koje potiru napore vlade."
Koliko pretnja"dužničkog ropstva" Italije treba da brine EU?
Glavni evropski ekonomista u britanskoj banci "Barklis" rekao je da Italija ima "visok dug, povišen fiskalni deficit i potrebu za dodatnom energetskom pomoći" što, kako dodaje, "čini tržišta veoma zabrinutim."
Sa druge strane, šefica ekonomskog sektora evrozone u "Kredit Svis" banci Veronika Roharova smatra da je italijanska vlada "za sada investitorima dala malo razloga za brigu", ali je naglasila da bi "zabrinutost mogla ponovo da se pojavi kako se rast usporava, kamatne stope rastu i ponovo krene isplata (duga)."
Zvaničnici ECB najavili su da će nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa tokom prvih meseci tekuće godine. Guverner holandske centralne banke i član upravnog saveta ECB rekao je za "Fajnenšel tajms" da "druga polovina" ciklusa dizanja stopa ECB tek počinje.
Podsetimo, grčka dužnička kriza iz 2011. godine pokazala se kao velika pretnja za opstanak evra, dok rizik od italijanske dužničke krize preti da dodatno ugrozi evropsku valutu u trenutku kada ekonomisti upozoravaju da "kamikazi politika" ECB može dovesti do toga da cena evropske valute padne ispod američkog dolara.