Inflacija u evrozoni se vratila na jednocifrenu prvi put od avgusta, što je podstaklo nade da je najgori skok potrošačkih cena u bloku dostigao vrhunac.
Decembarsko brojanje je iznosilo 9,2 odsto, saopštio je Evrostat, naglasivši da je razlog tome spori rast cena energenata zbog vanredno tople zime.
Ta nominalna inflacija usporila je u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji i pala na ispod 9,5 odsto koliko su očekivali ekonomisti koji su govorili za "Blumberg".
Problem je što je bazna inflacija u evrozoni, koja ne uključuje nestabilne cene energenata i hrane, dostigla rekordnih 5,2 odsto.
Zbog tog sistemskog problema, Evropska centralna banka će, procenjuje "Blumberg", nastaviti sa agresivnom politikom dizanja kamatnih stopa, a slično se može očekivati i u Sjedinjenim Državama.
Drugi mesec pada cena u zoni evra, koja se proširila na 20 zemalja sa ulaskom Hrvatske, usledio je nakon što je nemačka vlada platila račune za prirodni gas nekim domaćinstvima kako bi ublažila posledice rasta troškova života koji su posledica sankcija koje je Zapad uveo Rusiji zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Pad nemačkih potrošačkih cena bio je skoro jedini odgovoran za pad od 0,3 odsto mesečno u evrozoni, navodi "Blumberg".
ECB se već obavezala da će podići svoju depozitnu stopu iznad trenutnog nivoa od dva odsto. Vrhunac troškova pozajmljivanja može biti dostignut tek tokom leta, rekao je šef Banke Francuske Fransoa Vilroa de Galju.
Član Upravnog saveta ECB Martins Kazaks očekuje "značajna" povećanja na naredna dva sastanka, u februaru i martu. U Letoniji, gde je on na čelu centralne banke, inflacija je dostigla čak 22 odsto i sada je blizu toga.
Predsednica ECB Kristin Lagard upozorila je da se ne treba fokusirati na promene u evropskim cenama, rekavši da "ne možemo biti fiksirani na jedan jedini broj", jer postoje "dobri razlozi da verujemo" da će do skoka cena ponovo doći u januaru.
"Tvrdoglavo visoka" bazna inflacija će zadržati kamatne stope na višim nivoima nakon povećanja u februaru, martu i "verovatno čak i u drugom kvartalu", smatra ekonomista ING banke Karsten Brzeski.
"ECB će početi da pomera svoj fokus sa nominalne inflacije na baznu inflaciju i rast plata", rekao je on za "Blumberg" pre nego što su objavljeni podaci Evrostata. "To će biti argument za ECB da ne smanjuje kamatne stope."
Kratkoročno, neuobičajeno toplo vreme smirilo je strah od energetske krize i spustilo cene gasa na nivoe pre sukoba u Ukrajini. Ali pošto se od regiona evra sada očekuje samo kratka i plitka recesija, tražnja i inflacija mogli bi da se održe.
Najnovije projekcije ECB pokazuju da će porast cena u proseku iznositi 6,3 odsto u 2023. godini i da je i dalje iznad ciljanih dva odsto u 2025.