Stroge mere borbe protiv koronavirusa trajale su u Kini duže nego što je bilo ko u početku očekivao, da bi se zatim srušile brže nego što je bilo ko mogao da zamisli.
Za nekoliko nedelja Kina je sa nekih od najstrožih ograničenja na svetu prešla na gotovo nikakva. Za stanovništvo u celini, strah od zatvaranja i karantina je nestao. Nakon perioda turbulencije, ekonomska aktivnost će se verovatno naglo oporaviti, a povećana potražnja za energijom i robom će se osetiti širom sveta, piše "Ekonomist" u velikoj analizi otvaranja Kine.
Oporavak će stići ranije nego što su analitičari očekivali. Mnogi misle da će se period volatilnosti završiti do kraja marta. U tom trenutku će početi oporavak koji bi trebalo da jača kako godina odmiče, navodi magazin.
Džeklin Rong iz banke "Pariba" smatra da će potrošnja domaćinstava porasti za oko devet odsto u 2023. godini, što je veliko poboljšanje u odnosu na stopu rasta iz prethodne godine.
Ekonomske implikacije ponovnog otvaranja proširiće se i na ostatak sveta. Politika "nula kovida" ograničavala je potražnju za robom i uslugama na globalnom nivou.Tokom zatvaranja Šangaja u prvoj polovini prošle godine, na primer, potražnja za naftom u zemlji pala je za 2 miliona barela dnevno, za koliko je, interesantno, OPEK+ smanjio proizvodnju nafte.
Oporavak Kine će podstaći globalni rast iz jednostavnog razloga što je zemlja veliki deo svetske ekonomije. Banka HSBC računa da bi za godinu dana, u prvom kvartalu 2024. godine, kineski BDP mogao da bude čak 10 odsto veći nego što će biti u prva tri problematična meseca 2023.
Prema gruboj računici "Ekonomista", Kina koja se oporavlja mogla bi da predstavlja dve trećine ukupnog globalnog rasta u tom periodu.
Vremenom, međutim, oporavak Kine mogao bi da ima "nesrećne" nuspojave, navodi magazin. U drugim velikim ekonomijama, centralne banke podižu kamatne stope da bi suzbile inflaciju. Ako ponovno otvaranje Kine bude dovelo do povećanja globalne potražnje, a samim tim i neprijatnog pritiska na cene, centralne banke na drugim mestima će možda morati da reaguju pooštravanjem monetarne politike kako bi ublažile pretnju. U takvom scenariju, uticaj ponovnog otvaranja Kine na ostatak sveta može se pokazati ne u većem rastu, već u višoj inflaciji ili povećanim kamatnim stopama, navodi "Ekonomist".
Najdirektniji kanal uticaja Kine je preko sirovina. Kina "troši" skoro jednu petinu svetske nafte, preko polovine rafinisanog bakra, nikla i cinka i više od tri petine rude gvožđa.
Već 4. novembra sama glasina o ponovnom otvaranju zemlje dovela je do skoka cene bakra za sedam odsto do kraja dana.
Kad glasine postanu realnost, potražnja Kine za metalima, žitaricama i energentima pomoći će izvoznicima sirovina, naštetiti uvoznicima i zadati još jednu glavobolju svetskim centralnim bankama u njihovoj borbi protiv inflacije.
Kineski uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) opao je za oko jednu petinu u prvih 11 meseci 2022, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. To je omogućilo Evropi da kupuje više LNG kako bi nadoknadila gubitak ruskog gasa koji je posledica sankcija Moskvi. Tako je, piše "Ekonomist", kineska politika "nula kovida" pomogla Evropi da se spasi ove zime.
Analitičari očekuju rast kineskog uvoza LNG ove godine, na osnovu ugovora koje su kupci već potpisali i njihove nevoljnosti da kupuju tečni gas kada su cene visoke. Ako se uvoz brže oporavi, Evropa bi mogla da se nađe u problemu.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) je u decembru sastavila scenario na osnovu koga bi kineska potražnja mogla da poraste za oko četvrtinu u narednoj godini, vraćajući se na nivo iz 2021. godine; Rusija bi u potpunosti prekinula dovod gasa u Evropu; a zima bi počela tačno na vreme.
U takvom scenariju, Evropa bi se suočila sa nedostatkom od 27 milijardi kubnih metara gasa, što je ekvivalentno sedam odsto godišnje potražnje, čak i kada se uzmu u obzir njeni trenutni napori da poveća snabdevanje. IEA je zato upozorila da će Evropa, ako se ništa drugo ne uradi, možda biti prinuđena da uvede racionalizaciju.
Uticaj kineskog otvaranja na cenu nafte takođe može biti značajan. Ako se kineska ekonomija potpuno oporavi 2023. godine, postepeno će povećavati uvoz sirove nafte tokom godine sve dok ne dostigne prosek od milion barela dnevno, smatra Soni Kumari iz banke ANZ. Ovo će nadoknaditi smanjenu potražnju u Evropi i Americi, koje su u recesiji.
Investicioni gigant "Goldman Saks" predviđa da bi povećani apetit Kine mogao da podigne cene nafte za oko 15 dolara po barelu. Cena brent nafte bi mogla ponovo da premaši 100 dolara u trećem kvartalu ove godine što bi globalnu borbu protiv inflacije dodatno otežalo, navodi "Ekonomist".
Agencija Rojters prenosi, pozivajući se na neimenovane izvore i dokumentaciju, da je Kina izdala drugu seriju uvoznih kvota za sirovu naftu za 2023. godinu, čime je ukupan broj za ovu godinu povećan za 20 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Prema dokumentu Ministarstva trgovine, 44 kompanije, uglavnom nezavisne rafinerije, dobile su u ovoj rundi 111,82 miliona tona uvoznih kvota.
U kombinaciji sa kvotama od 20 miliona tona u 2023. godini, koje su odobrene 21 rafineriji u oktobru, to dovodi ukupan broj za ovu godinu na 131,82 miliona tona, u odnosu na 109,03 miliona tona izdatih u prvoj seriji za 2022. Druga serija kvota za 2022. objavljena je u junu prošle godine.
Kina, najveći svetski uvoznik nafte, dodelila je kvote za 2023. ranije nego obično kako bi podstakla brže otvaranje posle pandemije.
Globalne referentne vrednosti za naftne fjučerse brent i VTI (Vest Teksas intermedijejt) su u ponedeljak porasle za više od 2 dolara po barelu, zahvaljujući optimističkim proračunima buduće potražnje goriva pošto je Kina ukinula svoja stroga kovid ograničenja i otvorila granice.