Računovodstvena gimnastika nemačkog finansijskog šefa: Ograničava dug i troši milijarde

Nemački ministar finansija planira da ove godine ponovo ograniči dug, iako troši milijarde da bi ublažio posledice energetske krize u fiskalno konzervativnoj zemlji što, piše "Blumberg", znači neuobičajeno kršenje i izbegavanje pravila.

Najveća evropska privreda suspendovala je svoje ustavom propisano ograničenje  neto zaduživanja 2020. godine, kada je svet zahvatila pandemija za koju se ispostavilo da je bila samo prva u nizu kriza.

Tri godine kasnije, sa Nemačkom koja koketira sa recesijom dok plaća cenu decenija zavisnosti od jeftinih ruskih fosilnih goriva, njen šef finansija želi da se vlada vrati kulturi stabilnosti i ograničenog trošenja para.

Pitanje je kako Kristijan Lindner - koji predvodi Slobodne demokrate naklonjene biznisu u koalicionoj vladi sa Socijaldemokratama i Zelenima - planira da povuče takozvanu "kočnicu duga" dok je istovremeno pustio u primet 200 milijardi evra kako bi ublažio posledice energetske krize u zemlji.

"Da, Nemačka je morala da iskoristi svoju finansijsku snagu, ali ovako licimerno ponovo uvede ograničenje dugovanja, dok de fakto nastavlja da ga suspenduje, me veoma brine“, rekla je Ulrike Malmendier, članica Nemačkog saveta ekonomskih eksperata.

Podaci objavljeni u petak pokazuju da se budžetski deficit smanjio na 2,6 odsto proizvodnje u 2022. Ove godine se očekuje da će se ponovo povećati na čak 4,5 odsto, što je iznad ograničenja EU od tri odsto, iako je ono trenutno suspendovano i možda će biti ponovo razmotreno, piše "Blumberg".

Lindner se protivi popuštanju evropskih pravila o deficitu i dugu. Njegova kampanja bila je zasnovana na fiskalnom oprezu i nastojao je da blokira povećanje poreza i obezbedi zaštitu za takozvanu "kočnicu duga" u koalicionim pregovorima nakon kojih je postavljen za ministra finansija krajem 2021.

On je prošle godine obezbedio odobrenje za paket energetske pomoći privredi i domaćinstvima privremenim spuštanjem kočnice, iako će novac uglavnom biti potrošen ove i sledeće godine.

To je bilo moguće preko posebnog fonda koji je zaobilazio redovni budžet. Lindner je već na sličan način izdvojio 100 milijardi evra za nemačku vojsku. I on nije prvi koji koristi takve alate, jer već postoji više od 20 posebnih fondova van budžeta za finansiranje javne potrošnje, navodi "Blumberg".

Takav "'budžet u senci' nije prikladan za zemlju kao što je Nemačka, koja ceni dobro budžetiranje i transparentnost", kaže Malmendijer.

Lindner, koji deluje kao samouveren političar koji je svoju reputaciju izgradio na solidnim finansijskim osnovama, priznaje da je svestan kakvu je odluku doneo.

"Otvoreno priznajem da je veličina ovog zaduživanja uznemirujuća. To se ne radi lakog srca, ali je to bila ispravna odluka i ja stojim iza nje", rekao je on na skupu stranke u Štutgartu početkom godine.

Nemačka mora da iskoristi svoju "ekonomsku snagu kako tokom kriznih godina ne bismo izgubili preduzeća, strukture i sredstva za život koji su našoj zemlji potrebni za budućnost", rekao je on.

Nakon pandemije kovida i sukoba u Ukrajini, Nemačka se suočava sa teškim izazovima. Inflacija je završila godinu na nivou od 9,6 odsto iznad vrednosti u evrozoni od 9,2 odsto i mnogo više nego u susednoj Francuskoj. Bundesbanka predviđa da će rast potrošačkih cena ostati iznad 7 odsto u 2023.

Aktivnosti privatnog sektora nastavile su da opadaju u decembru, navodi "Es end Pi global". Analitičari očekuju da će se nemački bruto domaći proizvod smanjiti za 0,5 odsto ove godine pre nego što nastavi rast 2024. godine, iako su strahovi od recesije popustili.

Tržišta su takođe navikla na stabilnu i pouzdanu Nemačku. Prinos na 10-godišnje državne obveznice porastao je za otprilike 250 baznih poena na oko 2,15 odsto otkako je Federalna finansijska agencija saopštila sredinom decembra da će poštovati plan za prikupljanje 200 milijardi evra putem takozvanog Fonda za ekonomsku stabilizaciju uspostavljenog tokom pandemije kovida.

Ukupno izdavanje federalnih obveznica dostići će rekord od oko 539 milijardi evra ove godine, saopštila je agencija, čime će troškovi servisiranja skočiti na 42,2 milijarde sa 15,3 milijarde evra. Novo neto zaduživanje će pasti na oko 45 milijardi evra sa 115,4 milijarde evra u 2022. godini, kako bi se ispunilo Lindnerovo obećanje.

Ekonomisti tvrde da kočnica duga osigurava zdrave javne finansije bez obzira na stranke na vlasti.

Veronika Grim, takođe profesor u Nemačkom savetu ekonomskih eksperata, rekla je da bi bilo bolje da se ponovo suspenduje ograničenje duga nego da se rizikuje da se potkopa kredibilitet vlade i, što je još gore, dovede u pitanje racionalnost pravila.

Lindnerovi planovi su takođe izazvali pravne sumnje. Savezni revizorski sud koji nadzire novac poreskih obveznika rekao je da pozajmljivanje sredstava u 2022. koja se ne iskoriste do 2023. i 2024. krši ustavni princip da se javni prihodi i rashodi moraju obračunavati godišnje.

Ustavni sud u Karlsrueu nedavno je podržao vladinu preraspodelu 60 milijardi evra kovid fondova za zaštitu klime nakon tužbe konzervativne stranke CDU, ali slučaj nije zatvorenn.

Odluka koja se odnosi na upravljanje takvim specijalnim fondovima očekuje se 2023. Lindner je rekao da će to pažljivo pratiti.