Sve je veći rizik da članice Evropske unije neće uspeti da potroše najveći paket finansijske pomoći u istoriji bloka pre isteka dogovorenih rokova, izjavili su zvaničnici iz nekoliko zemalja EU za Rojters.
Nesuglasice oko mogućeg produžavanja roka za implementaciju plana oporavka od pandemije kovida-19, u vrenosti od 724 milijarde evra nakon 2026. godine, dovodi u pitanje sposobnost da se plan uopšte ostvari, izjavio je viši saradnik u Centru za ekonomsku politiku "Esade" u Madridu Manuel Idalgo.
"Ako se sav novac ne potroši, to će imati posledice po reputaciju EU", rekao je Idalgo i dodao da će u tom slučaju zvaničnici EU "morati da opravdaju mnoge stvari, kao što je samo postojanje takvih planova."
Za produženje rokova potreban jednoglasan pristanak svih članica
Nastavak isplate pomoći i nakon 2026. zahtevao bi saglasnost svih 27 članica unije, uključujući tu i Mađarsku i Poljsku čiji su odnosi sa organima EU trenutno zategnuti.
Rojters navodi da bi te dve zemlje mogle da iskoriste svoj glas kako bi dobile ustupke za postojeće probleme.
Sredstva EU namenjena Mađarskoj i Poljskoj trenutno su zamrznuta, budući da Brisel smatra da Budimpešta i Varšava godinama dovode u pitanje demokratske norme bloka.
Varšava će moći da pristupi fondovima od skoro 36 milijardi evra koji su joj namenjeni ukoliko sprovede reviziju svog pravosudnog sistema, dok Budimpešta mora da primeni mere za suzbijanje korupcije i jačanje nezavisnosti pravosuđa kako bi pristupila fondovima u vrednosti od 5,8 milijardi evra.
Portparol češkog ministarstva za evropske poslove Marek Zeman izjavio je se produženje rokova za isplatu pomoći suočava sa "velikim problemom - odluka o sopstvenim resursima bi morala da se ponovo razmotri, što zahteva jednoglasnost, što je gotovo nezamislivo."
Članice EU već kasne sa implementacijom sredstava
Rojters ukazuje da je 70 odsto sredstava trebalo da bude razdeljeno putem subvencija i zajmova do prošle godine, a ostatak tokom 2023. godine.
Prema podacima EU, trenutno je potrošeno svega 20 odsto sredstava, dok članice navode poskupljenje sirovina i zastoje u lancima snabdevanja kao razlog za kašnjenje.
Portugal je do sada promoterima projekata obnove isplatio 1,4 milijarde evra, odnosno osam i po odsto sredstava koja su toj zemlji dodeljena.
Portparol portugalske zvaničnice Marijane Vieire da Silve izjavio je da će Lisabon sa Evropskom komisijom razgovarati o "ponovnoj proceni ciljeva" tokom ovog meseca.
Iako Italija nije za produženje rokova nakon 2026. godine, Rim očekuje da će se razgovori o revidiranju određenih delova plana završiti do februara, izjavio je za Rojters izvor iz italijanske vlade.
Kako taj izvor navodi, Rim želi da Brisel uzme u obzir negativan uticaj koji su visoke cene sirovina imale na javne radove.
Rumunija i Portugal se najviše zalažu za produženje rokova i imaju podršku Španije i istočnoevropskih zemalja, ukazuje drugi izvor za taj medij.
Moguća reakcija EK
Izvor iz Evropske komisije izjavio je za Rojters da bi EK mogla da odlaže donošenje odluke o produženju rokova kako bi navela članice da se drže prethodno ugovorenih datuma.
Tako bi, ozbiljni pregovori o produženju započeli 2024. i bili bi zaključeni do 2025. godine, odnosno kada bude jasno da je ostvarenje prvobitnog plana nemoguće.
Neke zemlje smišljaju zaobilazna rešenja za projekte koji su posebno važni i za koje postoji rizik da ne budu ostvareni na vreme, dodaje taj izvor.
To bi podrazumevalo pažljivije utvrđivanje budžeta i dodelu sredstava pre nego što projekti budu dodeljeni izvođačima kako bi se ispoštovao rok do 2026. godine.