SAD uvode vanredne mere: Nemaju novca da otplate dugove

Bajdenova administracija uvela je "vanredne mere", odnosno niz ekonomskih manevara, kako bi sprečila da savezna vlada prekorači dužnički limit i omogućila joj da nastavi da plaća svoje račune dok zakonodavci iz Kongresa ne podignu ili ne suspenduju gornju granicu duga koja trenutno iznosi 31,4 milijardu dolara.

Jer, jednom kada federalna vlada dostigne limit do kojeg može da se zadužuje - što bi moglo da se dogodi u narednih nekoliko nedelja - Ministarstvo finansija neće biti u mogućnosti da plaća pristigle obaveze bez odluke Kongresa.

Zbog toga je ministarka finansija Dženet Jelen i najavila "vanredne mere", odnosno preusmeravanje državnog novca odlaganjem nekih isplata (na primer za penziono osiguranje federalnih službenika) kako bi se obezbedio "prostor" i novac za druge isplate koje se smatraju bitnijim. Reč je, praktično, o kupovini vremena u narednih nekoliko meseci dok Kongres ne odobri podizanje gornje granice duga. Ipak, ako se taj limit ni tada ne podigne - savezna vlada ostaje bez sredstava.

Situacija u kojoj je Amerika na korak do recesije, plodno je tle i za obračune između republikanskih poslanika koji sada kontrolišu Predstavnički dom, i predsednika Džoa Bajdena i demokrata, koji su imali jednostranačku kontrolu nad Vašingtonom u poslednje dve godine.

Republikanci, kako piše "Vašington post", pokušavaju da iskoriste ovaj zastoj kako bi napravili velike rezove potrošnje, budući da smatraju da su prethodne administracije previše novca davale na socijalne programe.

Bela kuća je, međutim, rekla da neće pregovarati o gornjoj granici duga, a Bajden je obećao da će se suprotstaviti svakom pokušaju ograničavanja socijalnih prava.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer navodi da pitanje gornje granice duga ne bi trebalo da se koristi u svrhe "političkog fudbala", jer je, kako tvrdi, u prošlosti uvek postojala dvostranačka saradnja u rešavanju tog pitanja.

Bajdenova administracija povećava javni dug SAD

Budući da su kad god je to bilo potrebno u prošlosti, vlasti granicu ukidale ili podizale kako bi se izbeglo da jedna od najvećih svetskih ekonomija uđe u recesiju.

I ministarka Jelen, inače, upozorava da bi neizvršavanje obaveza moglo da nanese "nepopravljivu štetu američkoj ekonomiji", izazove paniku na Volstritu i da dovede do gubitka miliona radnih mesta.

Amerika do sada nije kasnila sa plaćanjem zajmova, iako je više puta bila blizu tom scenariju, i to posebno 2011. godine. Sukobi republikanaca sa tadašnjim predsednikom Barakom Obamom izazvali su, kako podseća "Vašington post", pad kreditnog rejtinga i doneli deceniju značajnih ograničenja domaće potrošnje.

I Si-En-En je takođe primetio da su se najveće borbe oko granice duga vodile upravo te 2011, ali i 1995. godine. Ono što je zajedničko tim periodima jeste to što su tada na vlasti bili demokratski predsednici kojima su republikanaci preoteli kontrolu nad Predstavničkim domom. Baš kao i sada.

Republikanci su u međuvremenu počeli da spremaju set uputstava za Trezor u slučaju da poslanici i Bajden ne budu mogli da postignu sporazum o gornjoj granici duga. Taj plan je inače bio deo sporazuma koji je pomogao Makartiju da obezbedi glasove koji su mu omogućili da osvoji predsedničku funkciju.

Bela kuća ima nekoliko opcija kako bi delovala jednostrano i izbegla krizu gornje granice duga.

Prema nekim stručnjacima, predsednik bi jednostavno mogao da nastavi da pozajmljuje novac, oslanjajući se na nejasan pasus u Ustavu koji kaže da valjanost javnog duga Sjedinjenih Država "neće biti dovedena u pitanje".

Jer, kako navode, zbog te klauzule je neustavno da SAD svoj dug ne otplati, ili da Kongres dug ograniči.

Bajden bi takođe mogao da naredi Kovnici novca SAD da iskuje novčić od jedne milijarde dolara i deponuje taj token u Federalne rezerve, stvarajući tako nova sredstva za plaćanje kredita. Bela kuća je nakratko razmatrala tu ideju tokom smanjenja gornje granice duga 2021, ali je na kraju odlučila da plan odbije.