"Politiko": Evropske medveđe usluge Ukrajinu vode u dužničku krizu

Dok EU najavljuje novi impozantan paket tzv. pomoći Ukrajini u vrednosti od 18 milijardi evra za 2023. godinu, "Politiko" tvrdi da će silna finansijska pomoć kojom je Evropa zatrpavala kijevski režim od početka ruske vojne operacije - a koja zapravo predstavlja zajmove - Ukrajinu dovesti do dužničke krize.

Čak i bez evropskih medveđih usluga, Ukrajina "grca" od finansijskih problema. "Sa stopom inflacije od 26 odsto, domaćim kamatama od 25 odsto i padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) za jednu trećinu u 2022. godini, Ukrajina preti da premši granice konvencionalne ekonomske politike", piše "Politiko" i dodaje da će Kijev uskoro morati da pribegne štampanju novca da bi finansirao svakodnevne javne usluge, što, kao što stanovnici ovih prostora znaju, podrazumeva flertovanje sa (hiper)inflacijom.

Ukrajina je već odložila plaćanje duga stranim investitorima u vrednosti do 20 milijardi evra za 2024. godinu, ali novac koji je sačuvan tim postupkom ne može se porediti ni sa prognoziranim budžetskim deficitom od oko 40 milijardi evra koji čeka Ukrajinu u tekućoj godini.

Otpisivanje duga jedino rešenje?

Shodno tome, "Politiko" tvrdi da je otpisivanje duga ono šta je zapravo potrebno Ukrajini, navodeći da novi evropski zajam od 18 milijardi evra, kao i svi budući zajmovi - čak i oni beskamatni - onemogućavaju oporavak te zemlje po završetku sukoba i sateruju je u dužničku krizu.

"Maršalov plan za Ukrajinu", koji evropski zvaničnici vole da pominju, očigledno nema mnogo veze sa ekonomskim rešenjem za Nemačku posle Drugog svetskog rata, tvrdi "Politiko", ukazavši da je istorijski "Maršalov plan" podrazumevao otpisivanje sve dugove Nemačke koji su nastali nakon 1933. godine kako bi Zapadna Nemačka mogla da okrene novi list sa odnosnom duga i BDP-a manjim od 20 odsto nakon Londonskog sporazuma iz 1953. godine.

Umesto zajmova koje EU kao entitet dodeljuje Ukrajini, "Politiko" predlaže da bi svaka zemlja bloka pojedinačno - počev sa Nemačkom, imajući u vidu njenu korist od prvobitnog "Maršalovog plana" ali i industrijsku razvijenost - trebalo da Kijevu šalje bespovratne zajmove koji bi trebalo da budu izuzeti od "samonametnutih budžetskih ograničenja evrozone."

Navevši kako su SAD Ukrajini već obezbedile više od 13 milijardi dolara bespovratne pomoći i obećali dodatnih 14,5 milijardi dolara za 2023. godinu, "Politiko" smatra da bi zemlje EU trebalo da slede primer angloameričkog bloka.

U suprotnom, "dugoročna finansijska održivost" Ukrajine ostaće "ugrožena neskladom u donošenju odluka u EU."

Podsetimo, administracija bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča je tokom "evromajdanskih" protesta u decembru 2013. godine zatražila zajam od EU u vrednosti od 20 milijardi evra.

Dok je EU bila spremna da Kijevu u zajam da 610 miliona evra uz zahtev za sprovođenje velikih promena u ukrajinskim propisima i zakonima, Moskva je ponudila bezuslovni kredit od 15 milijardi dolara, kao i bolje cene gasa.