Kako zemljotresi u Holandiji utiču na nemačku zavisnost od Rusije

To što Nemačka gradi velike terminale za skladištenje prirodnog gasa (LNG) i što je gotovo trećinu gasa prošle godine uvezla od Holandije, zemlje koja ima najveće polje prirodnog gasa u Evropi, moglo bi da zvuči kao uspešno prevazilaženje zavisnosti od ruskog gasa.

Po onome što ovih dana pišu zapadni mediji, to je, ustvari, tek početak "apstinencijalne krize", koja će biti bolna i neizvesna, uprkos tome što će zemlja koja je oko polovine gasa uvozila iz Rusije narednih meseci najverovatnije izbeći nestašice plavog energenta zahvaljujući drugim izvorima snabdevanja.

Barem dva pitanja narušavaju idiličnu sliku diversifikovanja izvora snabdevanja i uspešnog odvajanja Berlina od Moskve: prvo je po koju cenu su premošćeni ovi zimski meseci, a drugo: šta dalje?

Cenu su osetili ove jeseni i zime građani širom Evrope, ne samo Nemačke, sa opravdanim ili neopravdanim podizanjem cena svega i svačega, kupovinom daljih i skupljih umesto jeftinijih i bližih energenata, ili kupovinom iz treće ruke onoga što se nekada kupovalo direktno od proizvođača.

Kako će snabdevanje energentima izgledati narednih godina je podjednako kompleksno pitanje sa malo sigurnih odgovora i mnogo neizvesnosti.

Potresi koji će se osetiti do Berlina

Zemlja od koje je Nemačka lane uvezla oko trećine gasa, Holandija, najavila je zatvaranje gorepomenutog najvećeg gasnog polja u Evropi u Groningenu zbog učestalih zemljotresa u ovoj oblasti.

Najveći deo gasa uvezenog u Nemačku, takođe, dolazio je baš sa ovog polja.

Holandski sekretar za rudarstvo Hans Vilbrif rekao je za "Fajnenšel tajms" da je Groningen trebalo da bude zatvoren u oktobru, ali su planovi odloženi da bi se izbegla nestašica gasa u Evropi i ukoliko bude neophodno moglo bi da ostane otvoreno do oktobra sledeće godine.

Ali…

Holandskoj skupštini biće predstavljen izveštaj koji ukazuje na povezanost zemljotresa i eksploatacije na gasnom polju, kao i višegodišnje zanemarivanje i zataškavanje ovog problema.

"Nalazi će biti poražavajući. U svim saslušanjima bilo je kristalno jasno da je bezbednosni aspekt eksploatacije gasa u Groningenu bio zanemarivan mnogo godina. Već imam veliku skupštinsku većinu iza sebe koja želi da zatvori polje što je pre moguće, a posle predstavljanja ovog izveštaja ona će samo biti još veća", uveren je holandski sekretar za rudarstvo.

U ovoj oblasti registruje se oko 100 potresa godišnje još od 1980. godine. Takođe, ima više od 160.000 zahteva za odštetu zbog oštećenja imovine, a vlada je pripremila 8,8 milijardi evra kako bi isplatila oštećene.

Hag je bio pod pritiskom svojih evropskih saveznika da poveća proizvodnju na gasnom polju od kako su uvedene sankcije EU na ruski gas, na šta je odgovoreno odlaganjem planova o zatvaranju gasnog polja, ali ne i povećanjem, već smanjenjem proizvodnje, jer svako veće eksploatisanje polja izaziva nove potrese.

Vilbrif se pohvalio i da je Holandija lane uspela da smanji potrošnju gasa za neverovatnih 22 odsto, ali time što su kompanije smanjile proizvodnju zbog visokih cena energenata.

Kapaciteti bez ugovora

Nemačka je izbegla restrikcije struje i nestašice gasa zahvaljujući uvozu energenata iz Holandije i Norveške, kao i povratku na stari dobri ugalj, ali je njena energetska stabilnost u narednim godinama na staklenim nogama, piše "Blumberg" koji takođe ukazuje na problem sa zemljotresima u Holandiji.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je za ovaj medij da je cilj Berlina da sagradi kapacitete koji će omogućiti Nemačkoj da ima količinu gasa koju su imali pre ruske vojne operacije u Ukrajini bez toga da uvoze energente iz Rusije.

To je međutim, samo polovina puta, ukazuje se u članku.

Bez dugoročnih ugovora, kupcima LNG-a sledi žestoka borba za gas na međunarodnim tržištima, a količina dostupnog LNG-a neće se povećavati najmanje tri naredne godine.

Nemačka ima jedan dugoročni ugovor, petnaestogodišnji potpisan sa Katarom, ali dogovorene isporuke pokrivaju svega šest odsto onih uvoženih iz Rusije 2021. godine.

Uz to, ako se kineska ekonomija oporavi nakon strogih ograničenja uvedenih zbog kovida 19, značajne količine energenata više neće biti dostupne Evropi.

Ukratko: građenje LNG terminala bez dogovorenih ugovora neće rešiti problem, kako zapaža jedan od sagovornika "Blumberga".

Godinama daleko

Nešto više od trećine gasa, Nemačka je 2022. uvezla od Norveške, koja je prošle godine gotovo utrostručila izvoz gasa, ali kako se napominje u tekstu, i ova zemlja ima ograničene kapacitete kada je reč o tome koliko može da poveća proizvodnju.

Nemačka je i dalje godinama daleko od toga da zameni uvoz ruskog gasa koji je stizao gasovodom LNG-om, procenilo je Ministarstvo ekonomije.

Izgradnja kapaciteta za skladištenje 56 milijardi kubnih metara LNG-a, koliko je otprilike stizalo gasovodom iz Rusije, trajaće do 2026. godine, a do 2030. kapaciteti će dostići oko 80 odsto godišnje nemačke potrošnje, odnosno 76,5 milijardi kubnih metara gasa.

"Istina je da naredne tri ili četiri godine neće biti dovoljno LNG-a da zadovolji rastuće svetske potrebe. Tako da je prećutna strategija Nemačke da nastavi da plaća po ludačkim cenama dok druge manje bogate zemlje ostaju praznih ruku", sumirao je za "Blumberg" poslanik nemačke Levice Kristijan Leje.

Uzgred, zanimljivo je i da članci zapadnih medija u kojima se ovih dana analizira koliko je na staklenim nogama nemačka energetska stabilnost u narednom periodu kada je u pitanju snabdevenost gasom pominju isključivo "ruski prekid isporuka gasa Evropi".

Nigde se ne pominju evropske sankcije koje su prekinule isporuke gasa Evropi, a koje su se vratile kao bumerang onima koji su ih uveli sa ciljem da unište rusku ekonomiju.