Sankcije na ruski dizel izazvaće nove turbulencije na tržištu
Stupanje na snagu sankcija na rusku naftu koja se uvozi pomorskim putem, čija primena će početi 5. februara, moglo bi da bude varnica koja će izazvati nova previranja na globalnom tržištu.
Zalihe dizela već su ograničene, a njegove cene na pumpama u brojnim zemljama mnogo su iznad benzina, piše "Fajnenšel tajms".
Evropske zemlje su među najvećim svetskim potrošačima dizela u odnosu na druga motorna goriva, a Rusija je bila glavni izvor snabdevanja evropskog tržišta decenijama unazad.
Ako se manjak ruskog izvoza poklopi sa većim potražnjom Kine, koja se otvara nakon godina strogih ograničenja uvedenih zbog kovida 19, to će dodatno smanjiti zalihe dostupne na tržištu, dovesti do rasta cena i obnoviti inflatorni pritisak, rekao je analitičar Evroazijske grupe za FT.
Tržište nafte poslednjih nedelja je turbulentno. Cena sirovog "brenta" početkom godine pala je sa 85 dolara po barelu na nešto iznad 77 dolara, a slično se kretala i cena dizela. Međutim, krajem prošle nedelje cene su ponovo skočile i to na 87 dolara po barelu.
Konsultant u "Ristadu", Horhe Leon kaže da tržište može da bude uzburkano, ali je uveren da će sanckije na rusku naftu ugroziti rusku ekonomiju i da neće suviše agresivno uticati na ekonomiju zapadnih zemalja.
"Evropski kupci pravili su poslednjih meseci zalihe ruske nafte, tako da imamo razumno dobru poziciju za mogući šok za sistem", kaže ovaj stručnjak.
Ruski izvoz dizela i mlaznog goriva u Evropu porastao je za više od 25 odsto poslednja tri meseca u odnosu na prethodni kvartal, a analitičari ukazuju da je popunjenost ključnih evropskih skladišta dizela na najvišem nivou od oktobra 2021. godine.
Stručnjak za rafinisane proizvode iz "Argusa" Benedikt Džordž nije preterano optimističan u pogledu efikanosti novih EU restrikcija: on smatra da će cena nafte porasti nakon stupanja na snagu sankcija i ukazuje da uvoz nafte iz ne-ruskih izvora podrazumeva nadmetanje sa drugim kupcima koji su fizički bliže izvoru, kao što je Latinska Amerika bliža proizvođačima američkog dizela, a Singapur indijskim.
Evropa će u nastojanju da zameni ruske isporuke, morati da se osloni na velike rafinerije iz Indije i sa Bliskog Istoka, kao i na isporuke iz Kine. Slučaj Litvanije, iz susedstva Rusije, koja kupuje naftu koja dolazi iz kineskih luka pokazuje koliko daleko su spremni da idu po svoje gorivo.
Pojedini stručnjaci veruju i da će kupci iz Azije, koji su već dobili od Moskve popust na sirovu naftu, po sličnoj shemi zatražiti niže cene i za onu rafinisanu, tačnije da će tražiti još veći popust na nju što bi moglo da navede Rusiju da smanji obim proizvodnje.
Ako isporuke ruskog dizela previše brzo opadnu, Kina bi mogla da ograniči izvoz kako bi zaštitila ekonomiju od udara i povuče značajne količine nafte sa tržišta s kojeg se Evropljani nadaju da će zameniti ruske isporuke.