Ekonomija
Ekonomista o posledicama američkih sankcija NIS-u: Prestanak platnog prometa bio bi uvod u stečaj
Kada su u pitanju potezi Amerike, ekonomista Ivan Arnautović kaže da njih mnogo ne zanima što Srbija trpi i da smatra da će "ići do kraja". Dodaje da je jedini kompromis prestanak ratnih sukoba u Ukrajini ili s druge strane, eventualna prodaja ruskog udela
Prestanak rada Naftne industrije Srbije imao bi ozbiljne posledice po srpsku privredu, a ekonomista Ivan Arnautović je u "Jutru na RT" izjavio da bi najozbiljnija posledica bila prestanak platnog prometa, koji je predvorje ulaska u stečaj. Istakao je da je to nešto što se u jednom momentu ne bi moglo izbeći, a da bi ta situacija bila najteža za više od 13.000 zaposlenih u NIS-u.
"Toliki je pritisak od strane američke administracije da se može očekivati prekid platnog prometa danas ili narednih dana. S jedne strane imamo upravu NIS-a, koja je i dalje optimistična da će OFAK razumeti njihovu situaciju i da će im produžiti licencu, makar na neki period. Sa druge strane imamo pomalo pesimitički stav države, koja kaže da se to definitivno više neće odlagati i da je došao dan D", rekao je Arnautović.
On je podsetio da je NIS imao udeo od svega oko 0,6 odsto u ukupnim prihodima "Gasproma" i da u tom smislu nema veliki značaj za rusku stranu, ali da je sa druge strane nedopustiv taj momenat da vam neko postavlja uslove da morate nešto da prodate i da se povučete.
"To je strateški interes, tako da neće tu nijedna strana tako lako odustati", smatra Ivan Arnautović.
Zašto Srbija nije kao Mađarska?
Na pitanje zašto Srbija ima drugačiji status u odnosu na Mađarsku, koja je dobila izuzeće za korišćenje ruskih energenata, Arnautović kaže da je razlog to što Srbija nije članica EU i ne može da utiče na neke druge odluke.
"Odluke u Evropskom parlamentu bi trebalo da budu donete konsenzusom, tako da je moć Mađarske u pregovaračkom delu mnogo veća", kaže Arnautović.
Kada su u pitanju potezi Amerike, on kaže da njih mnogo ne zanima što Srbija trpi i smatra da će ići do kraja. Dodaje da je jedini kompromis prestanak ratnih sukoba u Ukrajini ili s druge strane, eventualna prodaja ruskog udela. Podsetio je da je bilo različitih rešenja, ali da je definitivno stav da "Gasprom" mora da izađe iz vlasništva.
"Stečaj je definitivno negde ispred vrata NIS-a. To znači, da više ne možete da izmirujete svoje obaveze i da isplaćujete plate. Pokreće se po automatizmu ili ga može pokrenuti strana koja se smatra oštećenom u poslovanju. Ono što je za NIS možda najteža stvar je da u ovom momentu duguje poslovnim bankama 500 miliona evra kredita. Ulaskom u stečaj, istog trenutka dolazi dospelost tih kredita na taj dan. Nije to jednostavna situacija", objasnio je Arnautović.
On je rekao da po zakonu, ne bi više moglo da funkcioniše ni 350 NIS-ovih pumpi, a da bi najveći problem bio u ruralnim sredinama, gde nema drugih benzinskih stanica.
"Opcije su da se što više aktiviraju druge pumpe, ali neće biti dozvoljeno da se te NIS-ove pumpe daju pod zakup", ukazuje Arnautović.
Ne samo da uvode sankcije, već bi da biraju i kupca
Dodao je da bi najveće posledice "sekundarnih sankcija" pretrpela NBS, ali da sankcije udaraju i na male firme koje posluju sa NIS-om. On je istakao da je od početka ovo jedna ucena sa američke strane, a da je Srbija u poziciji da će bilo koje rešenje koje država donese, izazvati negodovanje one druge, ruske strane.
"Neće biti zadovoljnih i ne može ih biti", kazao je Arnautović.
On je ukazao da, ne samo da Amerika uvodi sankcije, već želi da bira i kupca.
"Čim imate tu moć, imate uticaj i na tržišnu cenu", rekao je sagovornik RT Balkan.
On je apelovao na radnike da se strpe i poručio da NIS i rafinerija u koju je prethodnih godina mnogo uloženo, "sigurno neće da završe kao staro gvožđe".
"Mnogo para je uloženo, da ne bi postojalo krajnje rešenje. Rešenje će se naći, pa makar i preko novog vlasnika. NIS sigurno neće kao gigant završiti pod ključem trajno. Vi da imate takav ekonomsko bogatstvo i da pustite niz vodu, to nijedna strana neće dozvoliti", kazao je Arnautović.
Dodao je da, ako ostane situacija da naftu i gas moramo kupovati ne nekoj drugoj strani, to sigurno uticati i na ekonomske prilike kod nas.
"U Evropi cena gasa varira, to je berzanska roba. Nikad se ne može postići ta cena iz dugoročnih ugovora. Ono što vam dolazi cevima iz Rusije, ne može biti isto kao ono što stiže brodom, pa se pretače...Tečni gas je isti kao i ovaj koji ide cevovodima, ali se zbog transporta dovodi u tečno stanje, pa se ponovo vraća. Sve to košta, transport, tranzit, da ne pričamo o vremenu koje je potrebno da tanker stigne do luka", objasnio je Arnautović.
Live
