U SAD raste otpor data centrima: Kakva je budućnost "fabrika veštačke inteligencije" u Srbiji

Data centri su već poneli epitet "gutača energije", jer troše enormnu količinu struje, a procenjuje se da će na svim grafikonima krive samo rasti u naletu novih tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će globalna potrošnja električne energije za data centre ove godine biti oko 415 teravat-sati (TWh).

Otpor prema data centrima rastu širom SAD, gde ih trenutno ima više od 4.000 i sve više počinju da poprimaju obrise "informacionih antivaksera".

Pitanje je da li će u budućnosti biti dovoljno struje i za građane i za AI, koliko ćemo platiti cenu pogodnosti koje nam veštačka inteligencija obezbeđuje i to što sve više poslova obavlja umesto nas?

Instalirani kapacitet data centara globalno raste, što IEA navodi kao bitan pokretač rasta potrošnje struje uopšte. Do 2030. IEA projektuje da će ova potrošnja više nego da se udvostruči, na oko 945 teravat-sati, što je približno današnjoj ukupnoj potrošnji Japana.

Procenjuje se da trenutno 2 do 4 odsto ukupne globalne proizvodnje električne energije troše data centri, a da će se u narednih pet godina, zbog ubrzane digitalizacije, udeo biti 8 odsto. 

Stručnjaci predviđaju da će u narednih pet godina biti izgrađeno data centara koliko u poslednjih 20 godina. Napominju i da oni više nisu samo prostori u kojima se čuvaju podaci, već da su postali "fabrike veštačke inteligencije".

Podvodni data-centri će se pojaviti već ove godine: Ušteda energije i do 90 procenata

Bum izgradnje ovih objekata u SAD podstaknut je naglim razvojem veštačke inteligencije, koji pokreću velike tehnološke kompanije. "Fajnenšel tajms" prenosi da se stanovnici nekih okruga, poput Koveta u Džordžiji bune da će rogobatni objekti pokvariti pejzaž, ali da ih još više brine potencijalno povećanje računa za komunalne usluge zbog povećane potražnje za električnom energijom.

Protivnici upozoravaju da će domaćinstva morati da snose troškove svake nadogradnje elektroenergetske mreže i da će njegova predviđena potencijalna vršna potrošnja vode od šest miliona galona dnevno smanjiti dostupnost u okrugu. Takođe su rekli da će desetogodišnji period izgradnje prouzrokovati uklanjanje šumskog zemljišta, povećati pritisak na male seoske puteve i povećati buku.

Jedan centar za obradu podatka danas troši struje koliko 100.000 domaćinstava, ali neki data centri čija izgradnja je planirana u budućnosti će zahtevati i 20 puta više energije.

Ogromni centri podataka biće izgrađeni u svemiru u narednih 10 do 20 godina, smatra Džef Bezos

Takvih nagoveštaja ima i u Srbiji, gde postoje dva državna data centra, u Beogradu i Kragujevcu. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, dr Mihailo Jovanović, izjavio je nedavno da će u našoj zemlji sledeće godine biti instaliran najveći klaster superkompjutera u Jugoistočnoj Evropi. On je istakao da će Srbija u 2026. godini nastaviti da ulaže u proširenje i unapređenje superkompjutera i primenu veštačke inteligencije u različitim društvenim sektorima.

"Rezultat će biti sistem koji će, nakon prve nadogradnje sledeće godine, biti 7 puta brži od postojećeg i omogućiće znatno veći kapacitet za obradu podataka. Druga faza nadogradnje, planirana za kraj 2026. godine, omogućiće da Srbija već početkom 2027. postane vlasnik najvećeg klastera superkompjutera u Jugoistočnoj Evropi, namenjenog razvoju rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji", istakao je Jovanović.

A za to će Srbiji biti potrebno mnogo više struje. Jer, data centri troše mnogo više struje od ostalih potrošača, pošto rade gotovo bez prekida, uz minimalne zastoje i imaju vrlo malo prostora i mogućnosti za smanjenje potrošnje. Serverima struja nije potrebna samo za rad, već i za njihovo hlađenje, osvetljenje i ventilaciju.

Glavna pitanja će u budućnosti biti gde ih graditi i kako obezbediti pouzdanost napajanja, kao i koliko će drastični rast potrošnje uticati na cene struje? Operateri traže nove dalekovode, trafo-stanice i posebne režime napajanja, jer u suprotnom rizikuju zagušenja i havarije. 

U nekim zemljama, poput Belgije, gde data centri danas troše devet puta više struje nego u 2022. operator strujnih mreža je najavio da razmatra da im ograniči potrošnju kako bi osigurao snabdevanje drugih potrošača u industriji. 

Banjac: Struja će biti skuplja

Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu dr Miloš Banjac kaže za RT Balkan da Srbija i sada kupuje i struju i ugalj iz inostranstva i napominje da bi jedino uvozom električne energije mogla da nadomesti rastuće potrebe. Napominje da svakako zbog ekspanzije data centara možemo očekivati i poskupljenje struje.

Ilon Mask tvrdi da će veštačka inteligencija okončati američku dužničku krizu u roku od tri godine

"Koncept koji je bio predviđen strategijom i nekim nacionalnim energetsko-klimatskim planom jeste da se podigne značajno broj obnovljivih izvora energije - vetro-parkova, solarnih elektrana i da to bude taj nadomešćujući kapacitet da bi se rastuće potrebe za električnom energijom zadovoljile. To ide dosta sporo i brže rastu potrebe, nego što će rasti ti kapaciteti, tako da ne bismo imali dovoljno da zadovoljimo tu povećanu potražnju", ukazuje profesor Banjac.

On je objasnio da je Srbija do pre nekoliko godina zadovoljavala svoje potrebe za električnom energijom 100 odsto i da smo imali dovoljno sopstvenih kapaciteta, ali da su "kola krenula nizbrdo od havarije u Obrenovcu".

"Od tada mi nemamo dovoljno struje i ne može da nam pomogne ni dobra hidrologija i moramo da uvozimo i struju i ugalj, jer su kopovi u lošem stanju. Ima uglja, ali se ne iskopava na odgovarajući način. Struja koju uvozimo ne mora uvek da bude skuplja, veštim poslovanjem to može da se organizuje dobro. Imamo hidro-potencijal sa udelom od oko 30 posto i on služi za balansiranje. Kada je struja na tržištu skupa, da koristimo iz hidro-potencijala i da smanjite potrošnju, a da povećate uvoz kada su cene povoljnije", objašnjava Banjac.

On napominje da će taj kapacitet biti nedovoljan, kada potražnja dodatno poraste.

"U jednom trenutku ćemo sigurno biti primorani da kupujemo baš skupu struju", smatra Miloš Banjac.

Zdravković: Isplativ posao za državu

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da će Srbija imati dodatne troškove i da će potrošnja energije rasti, ali da bi veću cenu mogla platiti ako se na vreme ne pripremi za promene koje dolaze. 

Veštačka inteligencija je i u kuhinji: Prvi AI šef osmislio "dinosaurus tartar" - da li biste probali

"To sve je neophodno i zbog 5G mreže, koja se ne pravi da bi deca gledala filmove, već zbog potreba industrije, trgovine i uopšte privrede. Izgradnja data centara svakako je isplativ posao za državu. Odgovor na pitanje da li nam treba veštačka inteligencija je jednostavan - ako ne želite vi da je koristite, koristiće je vaša konkurencija", kaže Zdravković za RT Balkan.

On napominje da će upravo veštačka inteligencija najviše doprineti rastu potrošnje električne energije i da sve zemlje koje žele da imaju korist od AI moraju i da ubrzaju ulaganja u proizvodnju struje i razvoj mreže.

"Taj rast potrošnje će pokazati i propast 'zelene agende', koja ni bez ove pojačane potrošnje nije mogla da 'preživi'. Sve ove priče su račun bez krčmara", smatra Miloš Zdravković.

Iako su nastojanja da se i sami data centri uključe u proizvodnju struje, upitno je koliko njih će zaista napajati sunce i vetar, a koliko će i dalje zavisiti od uglja i gasa. Od odgovora zavisi da li će AI bum ubrzati energetsku tranziciju ili će je dodatno zakomplikovati i usporiti.

Zdravković upozorava da mnoge stvari u teoriji zvuče lepo, ali kada dođe do praktične primene, nema mnogo filozofije, već je sve stvar fizike i da je zato jasno da ubrzana digitalizacija predstavlja kraj zablude o "zelenoj agendi".