Ekonomija
Dva nova udara na malaksalu evropsku privredu: Da li motor EU ikako može da se pokrene
Ekonomista Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je za "Jutro na RT" izjavio da nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD smanjuje ekonomsku privlačnost EU
Evropska privreda se suočava sa sistemskim problemima od rasta troškova proizvodnje, zbog skupljih energenata, porasta cene radne snage do zaostajanja u tehnološkom smislu, rekao ekonomista Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije u "Jutru na RT". On je ukazao da se uz sve to, poslednjih godina povećao i politički rizik, što je dovelo do pada globalnog interesovanja investitora za ulaganja u proizvodnju na teritoriji EU.
On je ukazao da su dve vesti dodatno pogodile ekonomiju EU – nova Strategija o nacionalnoj sigurnosti SAD, koja govori da se Amerika polako povlači u svoju zapadnu hemisferu i menja odnose prema Rusiji i Kini, što samim tim dodatno povećava politički rizik u samoj EU i smanjuje njenu atraktivnost kao investicione destinacije. Druga vest je da je deficit u razmeni sa Kinom dostigao 400 milijardi dolara, a da je sa druge strane Kina ostvarila rekordan suficit u razmeni sa Evropom, bez obzira što je opao njen izvoz u SAD zbog carina.
"Zato je francuski predsednik izjavio da se, ukoliko se deficit ne smanji, može očekivati da i EU uvede carine Kini, slično kao što su to uradili Amerikanci. Sve to dovodi do toga da se proizvođači koji su izloženi saradnji sa Kinom čak i više nego što su zavisili od energenata iz Rusije nalaze u problemu dugoročnog poslovanja imajući u vidu da gube konkurentnost", objasnio je Stanić.
On smatra da je najveći udar za evropsku privredu gubitak konkurentnosti u automobilskoj industriji, a da to najbolje oslikava podatak da je 70 odsto svih automobila na elektronski pogon proizvedeno u Kini – ukupno oko 12 miliona, dok je EU proizvela 2,8 miliona takvih vozila.
"Samo na osnovu toga se vidi kolika je dominacija Kineza. I ukoliko se evropska automobilska industrija oslanja na sopstveno tržište, onda tu nema dugoročno izvora značajnijeg rasta, jer stanovništvo stari i sve manje vozi, a s druge strane se ide na te ekološke mere u okviru 'zelene agende', koje podrazumevaju da se manje koristi javni prevoz", napominje Stanić.
On napominje da je teško napraviti neki pomak u ovakvim okolnostima, jer ne možete da očuvate konkurentnost, ako povećavate starosnu granicu za penziju, kao što to planiraju evropske zemlje.
"U Briselu i vladama EU sede ljudi koji su došli do zaključka da imaju određene političke ciljeve, pre svega u odnosu prema Rusiji i da su oni spremni da istraju na tome bez obzira na ekonomske gubitke koje će trpeti. Ne možemo ulaziti u ocenu političkih odluka, ali se na ekonomiju to svakako odrazilo. U ekonomiji se stvara vrednost iz koje se posle sve finansira, i obrazovanje i zdravstvena zaštita, pa i bezbednost. Međutim, ekonomija je vrlo racionalna, dok u politici često ima iracionalnih stvari koje se posle manifestuju politikama koje nama koji to gledamo sa strane ne deluju razumne", rekao je Bojan Stanić.
Strategija SAD smanjuje ekonomsku privlačnost EU
On je podsetio da sada deluje da dolazi zaokret, jer je objavljen novi plan Amerike sastavljen iz četiri dela, a da jedan deo podrazumeva vraćanje ruskih energenata na tržište EU. U jednom danu Ursula fon der Lajen pobedonosno saopštava da EU završava sa ruskim energentima, a onda sinoć saznajemo da će ipak biti izuzeća i da će ga do septembra 2027. dobiti Mađarska, Slovačka i Češka.
"U Nacionalnoj strategiji SAD se daje primer kako nemačke kompanije, pre svega iz hemijske industrije odlaze u Kinu, da bi tamo koristile jeftin gas iz Rusije, jer kod kuće to ne mogu. To je, naravno predlog i ne znamo da li će tu biti usaglašavanja, ali ako ta odluka bude prihvaćena, onda će se postaviti pitanje da li smo se mi onda vratili praktično na 2021. godinu u tim odnosima između Zapada i Rusije i sa koliko hiljada mrtvih u Ukrajini i onda se postavlja pitanje zašto taj dogovor ili međusobno razumevanje nije postignuto ranije", ukazao je Stanić.
On napominje da pad suficita EU u trgovini sa svetom i porast deficita sa Kinom govori kako je ta konkurentnost pala na bazi energenata, ali i stranih investicija.
"I kod nas je pad zbog pada na izvoru investicija, jer kada oni imaju manje sredstava za ulaganje, a imaju prioritete podrške proizvodnim postrojenjima u svojim zemljama i na svojoj teritoriji, onda ostaje manje za Srbiju i zemlje regiona. Anketa koju je sprovela Nemačka privredna komora je pokazala da petina ispitanika smatra da bi za njihovu kompaniju bilo bolje da proizvodnju izmeste van Nemačke, odnosno EU", kazao je Stanić.
On je istakao da se evropska privreda nalazi u sistemskom riziku, a da ima obavezu revitalizacije ekonomskog rasta kako bi ipak mogla da očuva socijalnu državu, jer ako se ne bude očuvala biće sve više zavisna od uvoza radne snage van EU zemalja.
"To će svakako narušiti dodatno njihovu unutrašnju sferu imajući u vidu da čak i najrazvijenija zemlja u okviru EU, koja ima jake institucije, nije uspela da integriše značajan priliv imigranata koji dolaze iz vanevropskih zemalja", rekao je Stanić.
On je istakao da, za razlika od EU, SAD ima svoje energente i retke metale, dok je Evropa zavisna od tuđih. Dodao je da bi adekvatna terapija za ozdravljenje evropske ekonomije bila dugoročni mir na održiv načini apsolutno smanjenje političkog rizika. Dodao je da samo tako EU može da se vrati na mapu destinacija koje imaju višu atraktivnost.
"Ukoliko imate nesigurnost i znate da iz toga sledi ograničen pristup energentima, znate da, ukoliko bude sukoba i migrantskih talasa, a opada socijalna država, mladi mogu dolazite u Australiju i druge zemlje koje im se čine pristupačnijim, a time se smanjuje kvalitet radne snage. To podrazumeva i da se smanjuju šanse da se primene nove tehnologije u industrijskoj proizvodnji", ukazao je Bojan Stanić u razgovoru za "Jutro na RT".
Live
