Evropska unija ove godine planira da uloži novac u 70 projekata u okviru inicijative "Globalna kapija" kojom pokušava da se suprotstavi kineskoj inicijativi "Pojas i put", poznatijem kao "novi put svile".
Neki od projekata podrazumevaju uvođenje pomorskog optičkog kabla za povezivanje zemalja Mediterana i severne Afrike, kao i izgradnju brane i hidroelektrane u Kamerunu.
Do 2027. godine, EU će za takve projekte izdvojiti 300 milijardi evra, a njihova implementacija trebalo bi da suzbije uticaj Pekinga širom sveta, a pogotovo u Evropi.
"Mislim da je Evropa to odavno želela, ali zbog globalizacije ekonomije i privrede nije imala instrumente da to učini, sve do ukrajinske krize i maltene globalnog sukoba, gde se preko bezbednosti preklapaju i svi drugi problemi vezani za Evropu", kaže sagovornik RT Balkan Mitar Kovač iz Evroazijskog bezbednosnog foruma.
On ističe da Zapad nastoji da očuva monopol u donošenju strateških odluka za čitav svet u svim oblastima života, pa tako i u domenu privrede.
"Naravno da, prvenstveno, Amerikancima ne odgovara tako brz projektovan razvoj Kine i njena dominacija", navodi Kovač i ukazuje da studije, kako na Zapadu, tako i na Istoku, pokazuju da će Kina 2030. godine postati vodeća svetska privredna sila.
On napominje da američka administracija ne može da suzbije uticaj Kine u Africi i Aziji gde vlada dominacija njenog kapitala i investicija, te da zato pokušava da ograniči novi put svile u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Međutim, sagovornik RT Balkan ističe da je Evropa nemoćna, te da prva Nemačka, ali i mnoge druge članice EU, neće moći da opstane bez saradnje sa Kinom i njenom privredom. On podseća da je nemački kancelar Olaf Šolc prilikom posete Kini "maltene molio" da se nastavi saradnja privreda dve zemlje, kao i da je tražio resurse koji se ne mogu nadoknaditi zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji.
Budžet Nemačke je, prema nekim procenama, oštećen za skoro 600 milijardi evra od početka pandemije virusa korona, a rat u Ukrajini i svi ekonomski problemi povezani sa njim, najjaču evropsku privredu koštaće oko 175 milijardi evra, pokazuju procene Nemačkog ekonomskog instituta.
Upravo zbog toga je, po Evropu, nezgodan i neodrživ ekonomski sukob sa Kinom.
"Kad bi Evropa, pored postojećeg problema sa Rusijom, i Kini uvela restriktivne mere, otišla bi u recesiju iz koje bi se teško povratila. Svi ovi pokušaji su politička želja, pre svega SAD, ali to nije izvorni interes ni EU, ni njenih vodećih država", kaže Kovač.
"Gvozdene zavese" koje nameće Vašington neće opstati jer su Evropa i Azija jedinstven prostor u bezbednosnom, privrednom, ali i svakom drugom pogledu, a tako će i ostati, smatra sagovornik RT Balkan.
I pored toga, ističe, "globalistička elita u Briselu sluša Vašington i, nažalost, ne vodi računa o interesima evropskih država".
"Oni bi želeli da nametnu i sprovedu takve projekte, ali to na kraju neće dozvoliti vodeće zemlje Evropske unije. Svaka će se više rukovoditi svojim nacionalnim interesima u domenu privrede", zaključuje Kovač.