Kraj radnog staža po novim pravilima: Šta čeka penzionere u 2026. godini

Prvih dana nove godine penzionerima stižu uvećane penzije za 12,2 odsto, a ženama koje će to pravo tek ostvariti u ovoj godini stižu novi uslovi za kraj radnog veka. Žene koje će se penzionisati ove godine, radiće dva meseca duže od njihovih koleginica koje su to pravo ostvarile tokom 2025. godine. 

Život penzionera u Srbiji: Koje su im omiljene lokacije i gde kupuju stanove oni koji mogu da biraju

U Srbiji inače, prema podacima PIO fonda, živi 1.658.993 penzionera, a prosečna penzija iznosi 50.658 dinara. U poređenju sa prosečnom platom od 110.670 dinara iz oktobra, ona je upola manja, a svega 7,6 odsto najstarijih građana ima primanja koja su u rangu ili su veća od prosečne plate u Srbiji. A kao i kada su u pitanju plate, i penzije se drastično razlikuju – po mestu stanovanja korisnika. Penzioneri na Savskom vencu tako u proseku primaju 80.768 dinara, dok su najniže prosečne penzije među beogradskim opštinama u Mladenovcu i iznose 46.693 dinara. O tom iznosu, međutim, samo mogu da sanjaju najstariji u Žabarima ili Malom Crniću koji imaju prosečna primanja od oko 26.000 dinara.

Isplata decembarskih uvećanih penzija počinje 5. januara, a iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje su najavili da će svim penzionerima penzije biti isplaćene zaključno sa 6. januarom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će penzioneri dobiti najveće penzije u svojoj istoriji.

"Želim da vas obavestim da su one uvećane sa tim povećanjem u odnosu na prvo povećanje iz 2016. godine nominalno za 137 odsto. To je nominalno uvećanje, a realno uvećanje, dakle za toliko je bolji životni standard naših penzionera, jeste 44,8 odsto", rekao je Vučić u obraćanju građanima na godišnjoj konferenciji.

On je poručio da se tu neće stati, dodajući da je to jedan od razloga zbog čega će ova godina biti najbolja i da će penzioneri opet imati značajno povećanje na ovih 12,2 odsto.

"Neće povećanje penzija u 2026. biti 1, 2, 3, 4 ili 5 odsto, biće znatno preko toga. Dakle, da penzioneri ne misle da je ovo kraj berićeta, dolazi značajno, dodatno značajno povećanje", rekao je Vučić.

Profesor dr Nena Šantić, predsednica Udruženja penzionera opštine Stari Grad kaže da su jedini kriterijum najstarijih građana novčanik i frižider i da od stanja u njima zavisi i osećaj zadovoljstva trenutnim statusom.

"Nije svako te sreće da ostari i da dočeka penziju. Jedino što penzioneri žele je da dostojanstveno stare i da dostojanstveno umru", poručuje Nena Šantić.

Koliko dugo ćemo raditi?

Starosna granica za odlazak u penziju za muškarce je 65 godina, a za žene će od 1. januara biti 64 godine. Ideja je da se starosni uslovi izjednače do 2032. i da od tada i muškarci i žene odlaze u penziju sa 65 godina.

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov u 2026. godini da imaju 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Dalje se starosna granica 2027. povećava na 64 godine i dva meseca, pa 2028. na 64 godine i četiri meseca, da bi 2029. bila 64 godine i šest meseci, a potom 2030. da dostigne prag od 64 godine i osam meseci. Žene koje se budu penzionisale 2031. godine imaće starosni uslov od 64 godine i 10 meseci, a 2032. će im biti potrebno punih 65 godina, koliko je muškarcima potrebno i sada.

Jedan od važnih nalaza analize "Model starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. godine" koju je nedavno predstavljen u Ministarstvu finansija je i da povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 do 68 godina, zbog ugrađene formule za obračun penzija ne bi dovelo do većih ušteda u penzionom sistemu. Ključni nalaz ovog modela je da će udeo prosečne penzije u zaradi biti relativno stabilan u narednih 20 godina kao i da će penzioneri moći da očekuju značajno povećanje realne kupovne moći svojih penzija u budućnosti.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta je rekao da je studija pokazala da Srbija trenutno nema nikakve nagomilane probleme u penzijskom sistemu, zahvaljujući dobro sprovedenim reformama 2003. pa zatim 2014. i 2019. godine. Vraćanjem "švajcarska formula" i kasnije nadogradnjom, kako je rekao, obezbeđen je finansijski stabilan penzijski sistem.

I Nena Šantić smatra da se kriterijum za odlazak u penziju sa 65 godina i minimum 15 godina staža neće menjati, jer je u 90 odsto zemalja EU, upravo to granica. Ona ukazuje da penzioneri još nisu odustali od zahteva da im se vrati novac koji im je uskraćen kada su im penzije smanjene.

Penzioneri krpe rupe u državnom budžetu: U Danskoj će se raditi do 70 godina, a kako će biti u Srbiji

"Mi smo tada pomogli državu, ali nas niko nije pitao da li to želimo. Sad je budžet odličan, svi kažu da imamo svega i mi želimo da nam taj novac vrate – odjednom sa kamatama ili u ratama na četiri godine, koliko su oduzimali, a treći model je na četiri godine ono što su oduzimali, plus na dve godine kamate. Kada uzmete od banke, vraćate sa kamatom, a mi smo našim novcem kreditirali državu", kaže Nena Šantić.

Ona napominje i da je povećanje penzija od 12,2 odsto zapravo mesečno povećanje od oko 1 odsto, koje je inflacija "već pojela".

"Udruženja i sindikati su tražili povećanje od 24 odsto, jer bi to moglo da napravi neku razliku. Onaj ko ide u penziju dobije 46 odsto iznosa plate koju je do tada primao i od toga teško da može da živi", ukazuje Nena Šantić.

Ona napominje da su nadležni obećali da će biti ukinuti penali za prevremeno penzionisanje, kao i da će uvesti socijalnu penziju, ali da najstariji sugrađani još čekaju izmene propisa i te pogodnosti koje su im obećane.

Naš izbor

Penzionerska mapa Srbije: Kolika su primanja najstarijih građana po opštinama (GRAFIKA)

"Prema našim podacima ima minimum 350.000 ljudi, koji bi mogli biti korisnici socijalne penzije i to su mahom žene sa sela. Gotovo pola miliona ljudi nema nikakve prihode, a mnogima je pravo na socijalnu pomoć uskraćena, jer je teško ispuniti uslov", kaže Nena Šantić.

Ona kaže da penzioneri očekuju još jedno povećanje u 2026. ali ukazuje da taj novac dolazi iz kredita i da ga otkidamo iz budžeta da bismo zadovoljili to kreditiranje za podizanje životnog standarda.

"Penzija bi trebalo da bude iz doprinosa i da se siva ekonomija svede na minimum. Mi smo nadležnima predložili i da, kada jedan supružnik premine, drugom uveća penzija za 35 posto, kao što EU već ima. Ako ćemo da trčimo ka EU, da primenimo bar nešto što vredi. Kad premine neko, to nije samo emotivni gubitak za supružnika, već i finansijski gubitak i time bi se ljudima olakšalo", kaže Nena Šantić.

Naš izbor

Najavljena povišica za najstarije sugrađane: Koliko država nudi, šta traže penzioneri, a šta MMF

Ona je rekla da je vlast prihvatila da razgovara sa udruženjima penzionerima i da su oni izneli i zahteve koji su socijalnog, a ne samo finansijskog karaktera, a koji su takođe važni.

"Da biste bolje živeli nije dovoljno samo da se poveća penzija. Tražili smo gerontodomaćice, domove za stara lica, dnevni boravak, kao i potpuno drugačiju zdravstvenu zaštitu. Za korisnike najmanjih penzija smo tražili da budu besplatni lekovi. Postoje jednostavni načini da se sve to uradi, ako država hoće", smatra Nena Šantić.