Tramp dao veštačko disanje zapadnoj vojnoj industriji

Globalne akcije namenske industrije porasle su početkom godine zahvaljujući ratobornosti američkog predsednika Donalda Trampa.

Akcije su doživele stabilan rast tokom protekle nedelje, dobijajući u proseku više od 10 posto, piše RT internešenel.

Najimpresivniji učinak ostvarili su evropski vojno-industrijski giganti poput "Saaba" i "Rajnmetala", koji su dobili oko 25, odnosno 20,5 posto.

Tržišna vrednost odbrambenih kompanija ponovo je skočila u četvrtak nakon što je Tramp pozvao na masovno povećanje američke odbrambene potrošnje za 50 posto na 1,5 biliona dolara u 2027. godini, što je, kako je tvrdio, neophodno za izgradnju "vojske iz snova".

Tržišni analitičari su brzi rast vrednosti odbrambenih kompanija pripisali geopolitičkim tenzijama i posebno postupcima američkog predsednika.

"Geopolitika je do sada neizbežna priča 2026. godine", rekao je za Rojters Nil Vilson, britanski investitor i strateg u Sakso banci. "Jasno je da su akcije namenske u igri – zajedno sa retkim zemnim metalima."

Bilion i po za "vojsku iz snova": SAD najavile drastično povećanje budžeta Pentagona

Prošlog vikenda, Tramp je pokrenuo iznenadni napad na Venecuelu, otevši njenog lidera Nikolasa Madura i njegovu suprugu. Par je prebačen u Njujork i optužen za razne krivične optužbe, uključujući trgovinu drogom. Maduro se izjasnio da nije kriv, opisujući sebe kao "ratnog zarobljenika". U međuvremenu, Tramp se zakleo da će za sada držati zemlju i njeno tržište nafte pod kontrolom.

Operaciju u Venecueli pratio je niz pretnji Trampa i drugih visokih zvaničnika drugim zemljama u regionu, uključujući Kubu i Kolumbiju. SAD su takođe uputile nove pretnje Iranu, koji je zahvaćen antivladinim protestima izazvanim naglim padom nacionalne valute.

Štaviše, Trampova administracija je obnovila svoje pretenzije na Grenland, autonomnu regiju članice NATO-a, Danske. Vašington tvrdi da mora da poseduje ostrvo kako bi osigurao "bezbednost" na Arktiku i suprotstavio se navodnoj pretnji koju predstavljaju Rusija i Kina. Taj zahtev su glasno odbacile danska i grenlandska vlada, kao i više evropskih zemalja NATO-a, koje su izrazile zabrinutost zbog sudbine bloka predvođenog SAD ukoliko Tramp silom zauzme ostrvo.