EU ostaje bez novca za dodatnu isporuku oružja Ukrajini

Rezervni fond EU namenjen za oružanu pomoć Ukrajini ne može da pokrije sve zahteve Ukrajine, piše "Politiko".

Prvobitno se mislilo da će rezervni fond, koji je sa 500 miliona podignut na 1,5 milijardi evra, pokriti bar 85 odsto EU troškova za isporuku naoružanja Kijevu, međutim, nakon obrade svih zahteva, suma od 1,5 milijardi evra pokrila je svega 46 odsto isporuka.

Sa druge strane, pritisak na EU raste i iz drugih država koje traže vojnu pomoć. Samo Poljska zahteva da se njenoj zemlji, koja se nalazi na granici sa Rusijom, isporuči naoružanje od bar 1,8 milijardi evra.

Mnogo hvaljeni fond EU koji treba da pomogne zemljama da popune rupu, koja je nastala zbog slanja oružja Ukrajini, sve više nije u stanju da pokrije priliv zahteva za nadoknadu troškova.

Taj pad naljutio je Poljsku, jednog od najvećih donatora oružja u EU Ukrajini — i vodećeg tražioca nadoknade, pošto je predala priznanice od 1,8 milijardi evra, navode diplomate za "Politiko".

Zemlja je danima blokirala konačni sporazum o isplati druge tranše novca, nadajući se da će pregovarati o višoj stopi.

"Za njih je ispod 50 odsto jednostavno premalo", primetio je jedan diplomata.

Ali Varšava je na kraju popustila, složivši se u sredu sa cifrom od 46 odsto. Taj potez je usledio kao frustracija među ostalim zemljama članicama koje su videle da Poljska stoji između njih i velikih plaćanja EU.

Ipak, ovaj trend rizikuje da naruši reputaciju EU kao pouzdanog vojnog partnera — baš kao što Ukrajina moli Evropu za više oružja kako bi pomogla u kontraofanzivi i odbranila nova ruska bombardovanja. Nemačka i Francuska se već suočavaju sa kritikama zbog nedovoljno donacija, dok neke manje zemlje kažu da im ponestaje zaliha.

Magija budžeta EU

Ugovori EU zabranjuju članicama da koriste svoj uobičajeni budžet za finansiranje vojnih operacija u komšiluku. Tako su zvaničnici iskoristili takozvani „Evropski mirovni fond“, finansijski instrument koji je van normalnog budžeta, kako bi pomogli da se ubrzaju isporuke oružja u Evropu. Zemlje EU uplaćuju u blagajnu fonda, a komisija koja predstavlja svaku zemlju donosi jednoglasne odluke o tome kako da isplate novac. 

Istorijski gledano, fond se uglavnom koristio za manje inicijative poput finansiranja gruzijske vojske ili podrške misiji EU za obuku u Mozambiku. Ali sada je na prvoj liniji rata dok se Ukrajina brani od Rusije — prvi put za EU.

Malo po malo, EU je sve više i više od budžeta od 5,7 milijardi evra, koji traje do 2027, namenila za nadoknadu oružja. 

Za sada, EU je izdvojila oko 2,5 milijardi evra iz tog fonda za pomoć u pokriću donacija članica Ukrajini. Ali cifra i dalje zaostaje za prihodima, a očekuje se da će zemlje EU uskoro objaviti novu tranšu finansiranja.

Poplava zahteva je delom posledica snažnih vojnih donacija Poljske Ukrajini. Varšava je već dala Kijevu više od 2 milijarde evra oružja, što je znatno iznad očekivanja.

To je nagnulo računice EU o tome koliko može finansijski da pokrije.

Matematika za fond za oružje je naizgled jednostavna: EU upoređuje zahteve zemalja sa novcem namenjenim za nadoknadu donacija oružja koje je zatražila Ukrajina. 

Uz podršku od 500 miliona evra, Brisel je dobio 600 miliona evra zahteva. To je nešto manje od 85 procenata. 

Ali za budžet od 1,5 milijardi evra, Brisel je dobio oko 3,3 milijarde evra, što je palo na oko 45 odsto. Poljska je bila odgovorna za više od polovine ukupnog broja.

Diskusije o tome kako da se isplati konačnih 500 miliona evra nisu zvanično počele.

Zemlje EU su davno pristale na cifru od 85 odsto za prvu tranšu, kazalo je nekoliko diplomata. Ipak, brojne diplomate kažu da isplate tek treba da budu isplaćene, iako su rekli da je zemljama poput Slovačke obećana brza nadoknada. Portugal se takođe smatra prvim u nizu.

Sporazum od srede o isplati 1,5 milijardi evra po 46 odsto bi, teoretski, trebalo da otvori vrata za dodatna plaćanja u narednim nedeljama ili mesecima.

Diplomate EU su se takođe složile da iskoriste deo novca iz mirovnog fonda za delimično pokrivanje troškova misije EU za obuku ukrajinskih vojnika. Očekuje se da će ministri inostranih poslova zaključiti sporazum na sastanku u ponedeljak.

Ljuti na Poljsku

Diplomatsko krilo EU, Evropska služba za spoljne poslove, insistira na tome da novac stiže. 

"Relevantne nadoknade počinju sada", rekla je portparolka, dok je odbila da komentariše odnos nadoknade.

"Prvi ugovor je potpisan i isplate će se odvijati po dogovorenom rasporedu", rekla je.

Kašnjenja — a posebno opstrukcija Poljske oko druge tranše od 1,5 milijardi evra — izazvala su negodovanje brojnih diplomata. Neki su naglasili da fond nikada nije trebao ponuditi državama pun povrat novca. Drugi su optužili Poljsku da traži od EU da pokrije previše svojih troškova. 

"Poljaci drže ključ za otključavanje 1,5 milijardi evra i isplate Slovačkoj 2022. i sebe 2023.", žalio se jedan diplomata EU pre sklapanja sporazuma.

Na kraju, međutim, borba za finansiranje razotkrila je problem koji se nazire: fond mirovnih sredstava je jednostavno premali da bi bio glavno sredstvo finansiranja ako Evropa zaista želi da postane sigurno utočište mira.

Neki zvaničnici spekulišu da će zemlje članice uskoro morati da otvore svoje novčanike i ulože još novca ako žele da ostanu dosledne.

"Fond je važan i želimo da ga udvostručimo, ako je moguće", rekao je za "Politiko" novoimenovani slovački ministar spoljnih poslova Rastislav Kačer.

"I naravno, spremni smo da povećamo svoj doprinos u tome, jer smo svi dali ovom fondu. Preduzimanje takvog koraka nije važno samo ekonomski, već je to i politički gest upravo zato što treba da stavimo novac gde su naša usta“, dodao je on.