Nije samo američki Fed: Politika se nadvija nad centralnim bankama svuda

Ideja da centralne banke treba da uživaju izvesnu nezavisnost stara je koliko i centralno bankarstvo.

To, ipak, ne sprečava predsednika Donalda Trampa da se meša u nezavisno poslovanje američke centralne banke i pritiska Federalne rezerve i njihovog šefa Džeroma Pauela da brže smanjuju kamatne stope.

Nije Amerika jedino mesto gde političari zadiru u monetarnu politiku. Širom sveta, decenijama star aranžman koji je, u celini, doneo nižu inflaciju i veću ekonomsku stabilnost više se ne može uzimati zdravo za gotovo, piše "Ekonomist".

Pobuna u srcu finansijskog sistema: Centralni bankari Zapada protiv Trampa

Moderna verzija nezavisnosti centralnih banaka pojavila se posle Drugog svetskog rata. Sporazum između Ministarstva finansija i Federalnih rezervi iz 1951. godine oslobodio je američku centralnu banku od obaveze da drži niske troškove zaduživanja vlade, kao što je to činila tokom rata.

U Nemačkoj, Bundesbanci je data sloboda da drži inflaciju pod kontrolom i izbegne ponavljanje devalvacije vajmarske valute 1920-ih. Njen uporedni uspeh tokom 1970-ih učinio ju je modelom za ostatak kontinenta.

Pokret je dobio na zamahu 1980-ih, kada su teorijska i empirijska istraživanja gradila argumente za nezavisnost. Političari, kaže se, su u iskušenju samoporažavajuće monetarne politike u težnji ka visokoj zaposlenosti, inflacionom uklanjanju dugova i izbornim pobedama.

Ciljevi poput pune zaposlenosti i niskih troškova zaduživanja, koji svima čine bolji život, lakše se postižu ako se politika delegira konzervativnom centralnom bankaru, možda čak i "inflacionom ludaku" opsednutom cenama.

Rezultat je bio trijumf primenjene ekonomije. Kako je nezavisnost rasla, inflacija je opadala. Ekonomisti su slavili "veliku umerenost" u kojoj su recesije postajale ređe.

Ovaj trijumf je sada ugrožen, piše "Ekonomist". Mnoge vlade bogatih zemalja su se toliko zadužile i toliko navikle na deficite da je uticaj monetarne politike na njihove budžete postao ogroman.

Tramp nije jedini populista na vlasti sa snažnim stavovima o monetarnoj politici. Njegovo mišljenje dele lideri i političari Japana, Britanije, evrozone...

Nezavisnost Evropske centralne banke (ECB) je garantovana ugovorom, što je čini bolje izolovanom od politike nego bilo koju drugu veliku centralnu banku.

Ipak...

Iako su ukupni dugovi evrozone, sa 88 odsto BDP-a, jedva upravljivi, predviđa se da će taj broj rasti kako vlade troše na odbranu i brzo starenje društava, dok se istovremeno brane od populista koji kritikuju svako smanjenje budžeta.

Ovo povećava opasnost od još jedne dužničke krize u kojoj ECB mora da garantuje najzaduženije vlade.

U zemljama u razvoju, glavni nedavni slučaj nazadovanja bila je Indonezija. Njena vlada nije posebno zadužena, ali ipak grabi iz kase centralne banke. U septembru je Banka Indonezije objavila da je pristala da "podeli teret" finansiranja vladinih projekata, povećavajući kamatu koju plaća na depozite ministarstva finansija.

Banka je takođe ponovo kupovala državne obveznice i poseduje oko četvrtine akcija denominiranih u rupijama.

U nereformisanim zemljama poput Gane, Turske i Nigerije, centralni bankari su se poslednjih godina suočili sa krivičnim gonjenjem ili drugim pravnim problemima.

Postoji, ipak, jedna stvar koja sprečava političare da potpuno unište nezavisnost centralnih banaka - inflacija koja ljuti birače već opterećene visokim troškovima života. Koliko će uspeti da se kontrolišu, ostaje da se vidi.