Prosečan polovnjak skuplji 3.000 evra nego pre tri godine: Da li cene dodaju gas ili idu u rikverc

Prosečan polovni automobil iz uvoza danas je za više od 3.000 evra skuplji u odnosu na period od pre tri godine. Vozilo staro manje od 20 godina je u januaru 2023. koštalo 9.347 evra, a u decembru prošle godine čak 12.538 evra, pokazuju podaci portala "Polovni automobili". Prodaja polovnjaka iz uvoza u Srbiji je prošle godine porasla za gotovo devet odsto u odnosu na 2024. godinu, dok su prosečne cene polovnih automobila bile u proseku pet odsto više nego godinu dana ranije.

Tokom prošle godine u Srbiji je prvi put registrovano 144.175 polovnih automobila iz uvoza, dok ih je 2024. bilo 132.340. 

Petar Veličković sa portala "Polovni automobili" kaže da je rast od gotovo devet odsto jasan signal da se tržište polovnih automobila u Srbiji stabilizovalo i ušlo u fazu snažnijeg rasta. Uprkos rastu cena, interesovanje kupaca nije oslabilo, a tržište polovnih vozila beleži jednu od najdinamičnijih godina u poslednjem periodu.

"Ovaj podatak ne predstavlja iznenađenje, ali je istovremeno i potvrda da se tržište polovnih automobila prilično stabilizovalo, jer je, primera radi, pre samo nekoliko godina rast cena polovnih automobila na godišnjem nivou prelazio i 16 odsto. Prosečne cene oglašenih polovnih automobila bile su u blagom padu u prvih pet meseci prošle godine, ali je od maja ponovo došlo do rasta, što ukazuje na nešto veću potražnju u drugoj polovini prošle godine", navodi Petar Veličković.

Navike kupaca polovnih automobila u Srbiji nisu se značajnije menjale ni tokom 2025. godine. Među najprodavanijim brendovima i dalje dominiraju evropski proizvođači, pre svih nemački - na prvom mestu "folksvagen", iza kojeg slede "audi", "pežo", "opel" i "be-em-ve".

Kao što kupci ne odstupaju od određenih brendova i modela, tako se i dalje većinski opredeljuju za vozila sa dizel agregatima, koja čine 59 odsto ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza. Benzinci učestvuju sa 33 odsto, dok hibridna vozila čine nešto više od četiri odsto ukupne prodaje.

Ostale vrste pogona čine zanemarljiv deo tržišta, što još jednom potvrđuje da je interesovanje za električne polovne automobile i dalje jako malo.

Ono što je primetno jeste da polako raste interesovanje za polovnjake sa benzinskim motorima (njihova prodaja je porasla za oko četiri odsto u odnosu na 2024.), koji su dominantni kada je reč o prodaji novih vozila.

Kada je reč o novim automobilima, i na ovom tržištu primetan je značajan rast prodaje. Konkretno, tokom 2025. godine prvi put je registrovano 31.897 automobila, što je rast od nešto manje od 14 odsto. Uz to, i dalje raste prodaja vozila na hibridni pogon, koji su ozbiljno premašili vozila sa dizel agregatima.

Veličković kaže da, sudeći po trenutnim pokazateljima i dostupnim podacima, postoji realna mogućnost da 2026. godina donese dalju stabilizaciju tržišta i rast prodaje polovnih vozila.

"Poslednje informacije koje dolaze od nekih velikih evropskih oglasnika govore da se cene polovnih automobila na teritoriji EU smiruju i da su čak u padu u nekim segmentima, što bi moglo dodatno da doprinese stabilnoj ponudi i realnijim cenovnim okvirima na našem tržištu - pod uslovom da ne dođe do većih promena i neizvesnosti kada je u pitanju ukupna geopolitička situacija", kaže Petar Veličković.

Poslednjih dana prošle godine vozače u Srbiji je zabrinula vest da je EU najavila stroža pravila za izvoz polovnih automobila u takozvane treće zemlje, među kojima je i Srbija, po kojima će biti ograničen izvoz polovnjaka. Cilj nove direktive EU je da se jasno razdvoje tehnički ispravna polovna vozila od onih koja se smatraju otpadom, kao i da se uvede stroža kontrola izvoza "starijih" automobila.

Iako ova evropska regulativa još nije primenjena u praksi, mogla bi u budućnosti izazvati poremećaj na tržištu s obzirom da se u Srbiju iz EU uveze između 130.000 i 150.000 starih vozila godišnje. 

Kako je ranije saopšteno iz Evropskog saveta, godišnje sa evropskih puteva "nestane" oko 3,5 miliona vozila bez ikakvog traga, što u praksi znači da su ti automobili najčešće izvezeni u treće zemlje u koje spada i Srbija ili da su rastavljani i zbrinuti na nezakonit način. Zato je još 2023. godine usvojena regulativa, kojom je definisano koja vozila se smatraju otpadnim i koja će morati da idu u reciklažu.

U dokumentu su jasno definisani kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje da li je polovno vozilo uopšte moguće tehnički ili ekonomski vratiti u ispravno stanje.

Poslednjim izmenama, uslovi se dodatno pooštravaju. Uredbom se uvodi i pojam ekonomski nepopravljivog vozila, jer će se vozilo smatrati otpadom ako je njegova tržišna vrednost niža od troškova popravke. 

Raste prodaja automobila: I dalje najtraženiji polovnjaci i to "punoletni"

Čini se da se iza plemenite ideje o očuvanju životne sredine, kako piše "Fokus", svakako krije i želja EU da ubrza prelazak na električne automobile. Otpor elektrifikaciji nije mali čak i u bogatijim zemljama EU, pa je jasno da su na ovu ideju došli kako bi još više motivisali građane da se otarase svojih automobila sa benzinskim i dizel motorima.

Uredba EU  propisuje stroža pravila pri prodaji i izvozu iz EU polovnih vozila i obavezuje prodavce da uz svako vozilo kojim trguju, pribave ili izveštaj sa tehničkog pregleda da je vozilo ispravno, ili zvaničnu procenu stanja vozila nezavisnog sudskog veštaka. Jedan od ta dva dokumenta trebalo bi da se prihvati kao dokaz da se vozilo ne smatra otpadnim.

Primena nove uredbe definitivno bi mogla doneti promene i na tržištu polovnjaka u Srbiji. Stručnjaci ukazuju da će i dalje moći da se uvezu tehnički ispravni automobili, stari dve, tri ili pet godina, ali da problem nastaje kod starijih i jeftinijih polovnjaka koji su godinama bili najčešći izbor kupaca u Srbiji.