EU sve više zavisi od američkog prirodnog gasa, koji će do 2030. godine činiti skoro polovinu snabdevanja bloka, što je promena koja rizikuje da stvori veliku ranjivost kako se odnosi sa Vašingtonom pogoršavaju, izvestio je "Politiko".
Rastuće oslanjanje bloka na snabdevanje iz SAD dolazi nakon što je Brisel odlučio da se "oslobodi" ruskog gasa zbog sukoba u Ukrajini.
SAD već snabdevaju oko četvrtinu uvoza gasa u EU, a očekuje se da će taj udeo naglo porasti kako blok postepeno uvodi potpunu zabranu ruskog gasa.
Ovaj trend je stvorio "potencijalno novu geopolitičku zavisnost visokog rizika", rekla je za "Politiko" Ana Marija Jaler-Makarevič, vodeća energetska analitičarka u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.
"Prekomerno oslanjanje na američki gas suprotno je politici EU o jačanju energetske bezbednosti bloka kroz diverzifikaciju, smanjenje potražnje i povećanje ponude obnovljivih izvora energije", rekla je ona.
Zabrinutost zbog ranjivosti raste među državama članicama EU. Diplomate upozoravaju da bi Trampova administracija mogla da pokuša da iskoristi rastuću zavisnost Evrope od američkog gasa za spoljnopolitičku dobit.
Iako "postoje i drugi izvori gasa u svetu" pored SAD, rizik da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da smanji isporuke EU nakon upada na Grenland "treba uzeti u obzir", rekao je anonimni visoki diplomata EU.
Tramp je sve više koristio energente kao polugu u trgovinskim pregovorima sa EU. Prema sporazumu objavljenom prošlog jula, blok se složio da kupi američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara do 2028. godine kako bi izbegao veće carine.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada je Tramp otvoreno pomenuo aneksiju Grenlanda, autonomne danske teritorije, ideju koja je uznemirila evropske članice NATO-a i gurnula odnose EU i SAD ka krizi, navodi se u izveštaju.
Tenzije su dodatno eskalirale nakon što je Tramp najavio nove carine evropskim zemljama NATO-a, uključujući Francusku, Dansku, Nemačku i Veliku Britaniju, ukoliko se ne postigne sporazum o prodaji Grenlanda SAD, što je izazvalo pozive unutar EU za oštre trgovinske mere odmazde.
U međuvremenu, nagli pad jeftinijeg uvoza ruskog gasa doveo je do skoka cena i troškova života, istovremeno potkopavajući industrijsku konkurentnost "starog kontinenta".