Ekonomija
Svako ima svoju računicu oko NIS-a: Šta dobijaju MOL i Srbija, a šta Hrvatska gubi
Ekonomista Ljubodrag Savić je ocenio da je za Srbiju ključno da zadrži više od 33 odsto udela u NIS-u, jer takav paket omogućava učešće u donošenju statuta, povećanju ili smanjenju kapitala i eventualnom pripajanju drugoj kompaniji
Ekonomista Ljubodrag Savić ocenio je danas da je zadatak Srbije prilikom kupoprodaje NIS-a da ostvari pravo učešća u upravljanju kompanijom kroz kontrolu nad 33 odsto plus jednom akcijom, da obezbedi da nema otpuštanja radnika i da zaštiti sebe osiguravši da MOL neće prodati kompaniju.
Savić je za Tanjug rekao da iskustvo Hrvatske pokazuje da upravljačka prava ne moraju nužno da prate većinsko vlasništvo, navodeći da MOL u hrvatskoj Ini nema većinski udeo, ali ima tzv. 'zlatnu akciju' što im omogućava upravljanje.
"Ovde je samo razlika koliko ti daješ drugim partnerima da učestvuju u vlasništvu u smislu raspodele dobiti. A upravljačka prava i dalje ostaju na vlasniku koji ne mora da bude većinski, ali ima mogućnost - znači, tako se definiše u statutu, vi ste vlasnici, a ja isključivo upravljam kompanijom", rekao je Savić.
On je ocenio da je za Srbiju ključno da zadrži više od 33 odsto udela u NIS-u, jer takav paket omogućava učešće u donošenju statuta, povećanju ili smanjenju kapitala i eventualnom pripajanju drugoj kompaniji.
Savić je istakao da je posebno važno da se pravno obezbedi nastavak rada Rafinerije nafte Pančevo, ali i ocenio da njeno gašenje uopšte nije izgledno.
"Što se mene tiče, nikakve šanse nema u bližoj budućnosti da neko potroši milijardu i po, dve milijarde, da hoće da bude regionalni lider i da ugasi rafineriju i uvozi naftu iz Bratislave, na primer, na srpsko tržište", rekao je Savić.
On je pojedine navode ekonomista u medijima o mogućnosti da kompanija ADNOK kupi Petrohemiju ocenio kao neodgovorne.
"Ljudi ne razumeju da Petrohemije nema bez NIS-a, znači, ona se prosto nastavlja na NIS. I šta će ADNOK, jedna velika kompanija, da kupi Petrohemiju i da pravi plastične kese i vodovodne cevi? Za koga?", upitao je Savić.
Govoreći o pitanjima konkurencije, rekao je da u slučaju MOL-ovog preuzimanja NIS-a ne vidi rizik od monopola, jer na tržištu Srbije posluje više distributera naftnih derivata i dodao da dominantna tržišna pozicija sama po sebi ne predstavlja monopol, kao i da postoje domaći i evropski mehanizmi kontrole konkurencije.
"MOL dolazi tu da bude dominantan, da bude domaćin. To je njihova ideja. A postoji i naša antimonopolska komisija, postoji i evropska antimonopolska komisija i postoje vrlo jasna pravila. Ne može imati niko monopol u Srbiji, ako ima sedam ili osam dobavljača, odnosno distributera derivata. Ti nisi, po definiciji, tada monopolista. A da li ćeš imati dominantnu poziciju? To je u celom svetu tako - ko je najjači on vuče napred, ostali ga slede", rekao je Savić.
Savić je ocenio da bi ulazak MOL-a, i potencijalno kompanije ADNOK, u vlasničku strukturu NIS-a ojačao poziciju Naftne industrije Srbije, posebno u odnosu na hrvatski JANAF, a kako je rekao, diverzifikacija dobavljača i vlasnika smanjuje rizik od ekonomskih pritisaka i može dovesti do povoljnijih uslova transporta i, samim tim, cena.
Govoreći o pregovaračkoj poziciji MOL-a nakon kupovine NIS-a, on je rekao bi ona na regionalnom tržištu bila značajno bolja.
"I kada uključiš još 'Družbu', gde oni mogu da kažu: nisam ja samo zavistan od tebe, ja mogu dobiti naftu i sa druge strane, kada uključiš ADNOK, koji je svetska multinacionalna kompanija, onda si ti Hrvate praktično saterao u ćošak. Ne možeš se lišiti njihove usluge, ali njihova pregovaračka pozicija je značajno lošija u odnosu na ovu priču kada je to sve bilo disperzovano", zaključio je Savić.
Live
