Imitacija kao najiskreniji oblik laskanja: EU gradi industrijsku politiku po uzoru na Kinu

Kontroverzna politika Kine o prisilnim zajedničkim ulaganjima se vraća – ovog puta kao kamen temeljac master plana Evropske komisije za oživljavanje industrijske moći Evrope.

Peking je od siromašne ekonomije 1970-ih prešao put do supersile zahtevajući od stranih proizvođača automobila i drugih kompanija da sklapaju partnerstva sa kineskim kompanijama, stvarajući tako mnogobrojne lance snabdevanja koji danas pokreću njegovu ekonomiju.

Nekada tabu koji su evropski kreatori politike odbacili, ideja o imitiranju uspeha Kine kako bi blok porastao u industrijskog giganta sve češće se pominje u Briselu.

Sada je ta "kineska taktika" uneta u takozvani Zakon o industrijskom akceleratoru koji je predstavio komesar za industriju Stefan Sežurne i koji nalaže da strane kompanije udruže snage sa domaćim firmama ako žele da dobiju pristup evropskom tržištu.

Advokati i analitičari tvrde da će sprovođenje ove politike u delo biti izazovno i da će učiniti Evropu ranjivom na optužbe za licemerje.

"To je suprotno svim naporima koje je Evropa uložila u prošlosti da ovo tržište održi otvorenim i... samo sa pravnog stanovišta, to je veoma sumnjivo", rekao je Niklas Poatje, istraživač u tink-tenku "Brojgel".

Cilj Sežurneovog zakona je da poveća industrijsku proizvodnju na najmanje 20 procenata BDP EU do 2030. godine sa 14,3 procenta u 2020. godini, prema procurelom nacrtu u koji je "Politiko" imao uvid.

Naš izbor

Pogled iz Pekinga: Kad Evropa sebi puca u nogu

Sežurne, koji je kao izvršni potpredsednik rangiran kao najviši francuski zvaničnik u Komisiji, planira da to postigne obrnutim inženjeringom zajedničkih poduhvata, uvođenjem strogih zahteva za strane direktne investicije i kopiranjem druge kineske politike oko proizvodnih klastera.

To je oštar pomak od decenija promovisanja otvorenih tržišta i osuđivanja prisilnih transfera tehnologije koje su njene kompanije morale da se pridržavaju da bi dobile pristup kineskom tržištu u procvatu.

Ubrzo nakon što je nacrt procureo, Komisija je po drugi put odložila njegovo objavljivanje do 25. februara — što znači da će neki delovi biti promenjeni.

Sežurneov kabinet je saopštio da je odložio prezentaciju "kako bi održao veoma visok nivo ambicije dok se o tome interno raspravlja".