Ambicija Vašingtona da zameni Rusiju kao dominantnog dobavljača gasa u istočnoj Evropi naišla je na iznenadnu prepreku: evropski kupci, izgleda, to ne žele.
Pre dva meseca, zvaničnici američke vlade došli su u Atinu da se predstave kao novi, veliki energetski igrač na Mediteranu, a Grčku kao energetsko čvorište.
Novi i renovirani terminali u Grčkoj trebalo je da primaju brodove pune američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), koji bi se zatim transportovao do susednih zemalja – od Bugarske do Ukrajine – putem mreže cevi "Vertikalni koridor". Cilj, rekli su, bio je da se zameni "svaki molekul ruskog gasa".
Kada je grčka vlada ove sedmice zatražila od energetskih kompanija da se prijave za pristup ovim gasovodima, poziv je pao na "gluve uši".
Naime, aukcije nisu privukle gotovo nikakvo interesovanje energetskih kompanija, što je izazvalo upozorenja analitičara da nepredvidiva trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa potkopava njegove sopstvene ambicije za izvoz energenata.
Razmere neuspeha su zapanjujuće, piše "Politiko". Od skoro 72 gigavat-sata kapaciteta gasovoda ponuđenih kompanijama na tri različite ulazne rute, na kraju je rezervisano samo 48 megavat-sati - manje od 0,1 odsto od ukupnog broja ponuđenih.
Slična aukcija u decembru bila je još veći neuspeh – niko se nije prijavio.
Neki su za sraman rezultat okrivili visoke troškove transporta i slabu potražnju za gasom u zemljama duž koridora. Ali drugi, uključujući i samu grčku vladu, naveli su pogoršanje odnosa između EU i SAD, koji su poslednjih nedelja dostigli istorijski minimum.
"Aukcije nisu prošle nimalo dobro, a to je bio rezultat sukoba koji je postojao i još uvek postoji između EU i SAD", rekao je grčki ministar energetike Stavros Papastavru lokalnoj televiziji.
Da su aukcije prošle dobro, to bi značilo da trgovci gasom veruju da će SAD pouzdano isporučiti tečni prirodni gas i da postoji velika potražnja za novim izvorom gasa na krajnjim tržištima. Loš rezultat sugeriše da kompanije nisu bile spremne da prihvate tu opkladu.
"Postoje sve ove neizvesnosti koje je uveo Trampov stav i njegov odnos sa Evropom i svi izgleda nekako oklevaju da vide kako će se stvari razvijati", rekao je Čarls Elinas, viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta.
"Inicijativa koju su SAD promovisale preko Grčke je važna za SAD, ali da bi se to dogodilo, odnos između SAD i Evrope mora postati jasniji. Ako Tramp nastavi da bude nepredvidiv i nastavi da radi ono što je uradio u Davosu, niko neće želeti da investira, preduzima ili donosi nove inicijative dok ne zna kuda te stvari vode", rekao je Elinas.
Analitičari upozoravaju da u svakom slučaju rastuće oslanjanje EU na uvoz američkog tečnog prirodnog gasa stvara novu potencijalno visokorizičnu geopolitičku zavisnost.
"Jedan ozbiljan izazov za EU je to što izgleda da jednu zavisnost (Rusiju) zamenjuje drugom (SAD)", rekao je Hari Cimitras, direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu, Kiparski centar.
"S obzirom na nepredvidiv, ili čak otvoreno preteći stav američke administracije, ovo bi potencijalno moglo biti opasno. Čini se da EU ponavlja greške iz prošlosti, sa zakašnjenjem tražeći alternative za diverzifikaciju svoje baze dobavljača energije", rekao je on.
Nedostatak interesovanja je objašnjen činjenicom da alternativne rute ostaju konkurentnije sa nižim tranzitnim tarifama. Potražnja iz Ukrajine ostaje niska, jer ona preferira druge rute, uglavnom preko Poljske i Litvanije. Ove rute uključuju energente iz SAD, ali po nižoj ceni i bez regulatornih neizvesnosti.
Grčka takođe krivi i EU, koja je prekinula isporuku ruskog prirodnog gasa bez rešavanja regulatornih pitanja kako bi se otvorile nove rute snabdevanja.