Ekonomija
Ministar poljoprivrede za RT Balkan: Kako se Srbija bori sa krizom u mlečnom sektoru
Trebalo bi da usvojimo strategiju razvoja u narednih 10 godina u kojoj je ključna stvar - obezbeđenje prehrambenog suvereniteta države, kako bismo bili "samodovoljni u svemu", izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić za Jutro na RT
Kriza na tržištu mleka traje već izvesno vreme. Stručnjaci kažu da problem leži u manjoj potrošnji, a taj trend zahvatio je i Srbiju.
Iako se često mogu čuti sugestije o tome da je uvoz mlečnih proizvoda odgovoran za krizu, iz resornog ministarstva kažu da Srbija nije preplavljena uvozom već naprotiv - prodaje svoje proizvode i u regionu. U 2025. godini, u odnosu na 2024, uvezeno je 28 odsto manje mleka i mlečnih proizvoda, a izvezeno je za četvrtinu više. Iz nadležnih institucija poručuju da su za zaštitu domaćeg mlečnog sektora, važni koordinacija nekoliko ministarstava i dijalog. Krajem decembra prošle godine održan je sastanak na kom su premijer Đuro Macut i ministri razgovarali sa predstavnicima trgovinskih lanaca i mlekara o smanjenju cena u cilju povećanja potrošnje, ali kako je navedeno, bez ugrožavanja domaće proizvodnje i otkupnih cena.
Iz udruženja proizvođača tvrde da rast uvoza, pogotovo tvrdih sireva ugrožava proizvođača, da trenutno ne postoji tržište za viškove mleka bez obzira na ponuđenu cenu, te da drastično smanjenje otkupne cene ne predstavlja održivo rešenje.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić za Jutro na RT ističe da je reč o pre svega, globalnom poremećaju koji nije samo lokalnog karaktera.
"Daleko je od toga što se prikazuje da je Srbija ugrožena. Proizvodnja je očuvana, pojedinačni su poremećaji u pitanju. Mi smo na vreme reagovali. Naš predsednik je ukazivao na stvari koje će se dešavati, pa smo mi smo tada uveli podsticaje u ovoj grani poljoprivredne proizvodnje koji su najveći na svetu. Mi dajemo 19 dinara po svakoj litri mleka, 55.000 za svaku priplodnu mlečnu kravu, dajemo i za tovne, 100.000 za junice prvotelke. Zaista su te mere visoke i to je dalo rezultate", ukazuje Glamočić.
Ističe da je zahvaljujući tim merama u poslednje dve godine uvećana proizvodnja.
"Nama se proizvodnja uvećala za 10 odsto. Ali, desio se ovaj poremećaj na koji mi ne možemo da utičemo, gde su jedni drugima počeli da uvode carine. Prvo su SAD uvele carine EU na neke mlečne proizvode. Pojavili su se viškovi, a znamo da je Evropa veliki proizvođač mleka i mlečnih proizvoda. Sada je stiglo do 20 centi, treba da se radujemo, a znamo da je cena oko 50 centi", objašnjava Glamočić.
Srbija je, kako kaže, napravila jednu grešku 2008. kada je potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prihvatila sve uslove, jer je tog momenta, računala da će Srbija ući u EU 2014. godine.
"Sada je 2026. godina, nismo dobili status članice, a prihvatili smo sva pravila. Naravno, ta pravila donose i određene prednosti za Srbiju, pristup velikom tržištu. Ali, Srbija nije imala mogućnosti da spremi sve mere", navodi Glamočić.
Ukazuje i na trend na internetu tokom kojeg su influenseri i određeni nutricionisti stavili mleko na crnu listu.
"Neki pojedinci su dali sebi za pravo da iznose tvrdnje kako se sve mleko pravi od mleka u prahu, što apsolutno nije tačno. Srbija je mnogo veći izvoznik nego što je uvoznik. Nikada se nije desilo da dolaze sirevi iz Nemačke u Crnu Goru i zauzimaju naše rafove", ističe ministar poljoprivrede.
Glamočić ističe da su "mnogi zbijali šale na njegov račun kada je rekao da treba da se smanji ishrana kravama".
"Mnogi ne znaju da je meni uža specijalnost ishrana domaćih životinja na kojoj sam magistrirao, doktorirao i to predajem 30 godina. Kad sam to rekao, mislio sam da se smanji obrok ali bukvalno za procenat. Zato što prosečna krava konzumira svaki dan pet do šest kilograma sena, 20, 30 kilograma kukuruzne silaže i oko desetak kilograma koncentrata. Kad bi svako smanjio za pola kilograma, Srbija ne bi imala viškove mleka. Ali, ljudi neće da budu solidarni, svako misli da neće njega", objašnjava Glamočić.
Ističe da ukoliko potraje ova situacija, može da ugrozi proizvodnju.
"Kao izaslanik predsednika Vlade 2014. ili 2015. sam se u Moskvi sastao sa ruskim ministrom poljoprivrede, kada je došlo da poremećaja između Moskve i EU, pa je Rusija kao kontrameru, uvela zabranu izvoza poljoprivrednih proizvoda prema Evropi. U to doba smo bili izvoznici svinjskog mesa u Rusiju", podseća Glamočić.
Srbija, kako kaže, treba da usvoji strategiju razvoja u narednih 10 godina gde je ključna stvar - obezbeđenje prehrambenog suvereniteta države, da budemo, ističe, "samodovoljni u svemu". Dodaje je i da je prvi put objavljen jasan kalendar javnih poziva i isplata, kojima su, prema rečima ministra, obezbeđeni krediti sa kamatom od jedan odsto, kao i subvencije koje se isplaćuju pre setve.
Live
