Poslednji izveštaj o poslovanju Naftne industrije Srbije u četvrtom kvartalu pokazuje da je NIS prošle godine zabeležio gubitak od 5,6 milijardi dinara, odnosno oko 47,6 miliona evra, a čak 5,3 milijardi dinara odnosi se na poslednja tri meseca, odnosno na period od stupanja na snagu američkih sankcija. Koliku cenu je NIS platio zbog kaznene politike američke administracije usmerene protiv ruskih naftnih kompanija pokazuje i podatak da je u godini pre, u 2024, ova kompanija u većinskom ruskom vlasništvu ostvarila dobit veću od 10 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra, dok je u rekordnoj 2022. imala neto dobit od 92,4 milijarde dinara ili gotovo 800 miliona evra.
Iz kvartalnog Izveštaja o poslovanju NIS-a, koji je danas objavljen vidi se pad gotovo svih poslovnih pokazatelja, kojem su kumovale američke sankcije, zbog kojih je na gotovo 100 dana obustavljena i proizvodnja u rafineriji u Pančevu.
"U 2025. godini zabeležen je neto gubitak od 5,6 milijardi dinara, dok je samo u
četvrtom kvartalu, usled najtežih okolnosti za kompaniju, gubitak iznosio 5,3 milijarde dinara. Važno je istaći i da je NIS grupa u 2025. godini nastavila da ulaže u kapitalne projekte i investirala je 28,1 milijardu dinara, najviše u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. Nastavljeno je i sa izgradnjom solarnih elektrana u objektima kompanije, a upotrebnu dozvolu dobila je solarna elektrana na tlu u Skladištu derivata nafte Novi Sad", piše u Izveštaju.
NIS Grupa je u četvrtom kvartalu 2025. godine poslovala u veoma izazovnim okolnostima, imajući u vidu da je ovaj period obeležilo stupanje na snagu sankcija Ministarstva finansija SAD u punom obimu, od 9. oktobra 2025. Na samom kraju izveštajnog perioda, 31. decembra, Kancelarija za kontrolu strane
imovine (OFAK) izdala je NIS-u posebnu licencu kojom se kompaniji omogućava obavljanje operativnih aktivnosti zaključno sa 23. januarom, koja je kasnije produžena do 20. februara. Prethodno je OFAK izdao i licencu kojom se dozvoljavaju pregovori o izmeni vlasničke strukture u NIS-u sa rokom do 24. marta.
U Izveštaju se navodi da je u navedenim okolnostima, prioritet NIS Grupe bio očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata, kao i radnih mesta i socijalne stabilnosti zaposlenih i da su oba prioriteta ispunjena
zahvaljujući naporima unutar kompanije, podršci akcionara i poverenju potrošača.
"Ipak, navedena situacija uticala je na finansijske i operativne rezultate NIS grupe, posebno imajući u vidu da je usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija, Rafinerija nafte Pančevo početkom decembra obustavila proizvodnju. Na finansijske rezultate NIS Grupe odrazile su se i niže cene nafte s obzirom na to da je prosečna cena nafte tipa Brent u četvrtom kvartalu 2025. godine bila 63,7 dolara po barelu, što je 15 odsto niže od cene u periodu oktobar–decembar 2024 godine. Na rezultate NIS grupe uticao je i rezultat HIP Petrohemije koja je u poslednja tri meseca zabeležila gubitak od 2,8 milijardi dinara, dok u 2025. godini taj gubitak iznosi 10,3 milijarde dinara", piše u Izveštaju.
Tako su prihodi od prodaje koji su u 2024. godini iznosili 408 milijardi dinara pali na 290 milijardi u prošloj godini. Obim prerade sirove nafte i poluproizvoda je sa 3,6 pao na nešto više od tri miliona tona, a promet derivata sa 3,7 na tri miliona tona.
EBITDA, odnosno dobit obračunata pre poreza, kamata i amortizacije, je prepolovljena - umesto 44,4 milijarde dinara koliko je iznosila u 2024. gdoine, lane je iznosila 22,2 milijarde. Obračunate obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda NIS grupe u prošloj godini iznose 207 milijardi dinara, dok je na ime dividende za 2024. izdvojeno 4.595.042.072 dinara u bruto iznosu. U 2025. zaduženost prema bankama, kako se navodi u Izveštaju, smanjena je za 29 odsto u odnosu na 2024. i na dan 31. decembar 2025. iznosi 396,3 miliona evra.
"Proizvodnja nafte i gasa u periodu od oktobra do decembra iznosila je 286,5 hiljada uslovnih tona, što je jedan odsto manje nego u uporednom izveštajnom periodu. Kada je u pitanju obim prerade sirove nafte i poluproizvoda, on je u četvrtom kvartalu iznosio 423,1 milion tona, što je smanjenje od 61 odsto u odnosu na isti period 2024. godine i u direktnoj je vezi sa obustavom rada Rafinerije nafte u Pančevu. Ukupan obim prometa naftnih derivata bio je 602 hiljade tona, što je 43 odsto manje od prometa u poslednjem kvartalu 2024. godine", piše u Izveštaju.
NIS upravlja mrežom od oko 400 benzinskih stanica, od kojih je 331 u Srbiji. Maloprodajna mreža NIS-a najveća je na domaćem tržištu, a poslovanje u ovoj oblasti odvija se i u susednim državama – Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji.
Na kraju 2025. godine, ukupan broj zaposlenih bio je 13.732, dok je prosečan broj zaposlenih tokom prošle godine bio 13.326.
Iz kompanije "Gaspromnjeft" su inače 19. januara potvrdili da su potpisali pismo o namerama sa mađarskim MOL-om o prodaji udela ruske kompanije u Naftnoj industriji Srbije.
Mađarska kompanija MOL objavila je prethodno da je potpisala preliminarni ugovor sa "Gaspromnjeftom" o akviziciji njegovih 56,15 odsto udela u NIS-u. Za završetak transakcije potrebna su, između ostalog, odobrenja Kancelarije za kontrolu strane imovine SAD (OFAK) i Vlade Srbije. MOL je u saopštenju naveo da kompanije nameravaju da potpišu ugovor o kupovini do 31. marta.
"Da je dogovor u vezi sa NIS-om, koji je objavljen, uključujući i 'Gasprom', bio nepovoljan za Rusku Federaciju, on ne bi bio sklopljen. To je savršeno očigledno za sve", izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare.
Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Grupe je izjavio da je MOL Grupa u pregovorima sa kompanijom ADNOK, nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara, uz zadržavanje većinskog vlasništva i upravljačkih prava MOL-a. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je prethodno izjavila da su MOL I "Gaspromnjeft" dogovorili uslove budućeg ugovora o preuzimanju Naftne industrije Srbije, i da je Srbija uspela da poboljša svoju poziciju, odnosno da svoje vlasništvo u NIS-u poveća za 5 odsto.
Ruski "Gaspomnjeft" je inače vlasnik 44,85 odsto akcija NIS-a, dok "Intelidžens", koji je ćerka firma "Gasproma" ima 11,30 odsto, a udeo Republike Srbije je 29,87 odsto. Ostali manjinski akcionari imaju 13,98 odsto akcija.