Danak neiskustvu: Skuplja struja napravila pometnju na tržištu peleta

Zimska sezona u Srbiji već dovodi do nestašica peleta, a mnoge prodavnice ograničavaju količine po kupcu. Glavni razlog nije samo hladno vreme, već i veliki broj domaćinstava koja su ove godine prešla sa grejanja na struju na pelet i nisu imala iskustva sa tržištem. Kako objašnjava profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić, potrošači su krenuli sa nabavkom tek u septembru i oktobru, kada su zalihe već bile ograničene, što je dovelo do povremenih nestašica, rasta uvoza i ograničene prodaje po kupcu.

Koliko će koštati topla kuća: Na jugu Srbije drva najjeftinija, u Beogradu najskuplja

"Takva domaćinstva nisu imala puno iskustva o tome kako funkcioniše tržište peleta, a pre svega kada treba krenuti u nabavku peleta. Mnogo od njih su krenuli u nabavku tek u septembru, neka od njih u oktobru kada su stovarišta već bila ispražnjena, ali su bile ispražnjene i zalihe peleta u fabrikama. Već na početku grejne sezone došlo je do povremenih nestašica peleta, one su se intenzivirale tokom oktobra", navodi Glavonjić.

Kako domaće fabrike nisu mogle da zadovolje naglo povećanu potražnju, došlo je do porasta uvoza.

"Uvoz u novembru i decembru, doprineo je da se delimično ublaže posledice nestašica, imali smo jednu blagu stabilizaciju tržišta u drugoj polovini decembra, kada je na većim stovarištima mogao da se kupi pelet bez ikakvih ograničenja. Međutim, takva situacija trajala je relativno kratko, jer već polovinom januara potražnja je ponovo počela da raste i takva situacija je i danas", rekao je Glavonjić za RTS.

Šta je dovelo do veće potražnje peleta

Profesor objašnjava da su prethodne tri zime bile relativno blage, što je dovelo do smanjene potrošnje peleta u domaćinstvima. Potrošači su se navikli na manje količine, pa su tokom ovog perioda kupovali pelet samo po potrebi, dok se u hladnijim zimama troši značajno više.

"Prošle zime smo imali jednu paradoksalnu situaciju, fabrike su morale, odnosno proizvođači su morali da snize cene peleta, jer su bili opterećeni zalihama. Grejanje na pelet je bilo izuzetno jeftino mnoga domaćinstva su sukcesivno nabavljala, odnosno dokupljivala pelet onoliko koliko im je bilo potrebno. U takvoj situaciji domaćinstva su profitirala i takav pristup se pokazao ispravnim", naveo je profesor.

Međutim, sada je situacija drugačija. Veliki broj domaćinstava prešao je sa grejanja na struju na pelet, što je značajno povećalo potražnju, pa se strategija postepene kupovine pokazala pogrešnom.

"Zbog toga je moja preporuka i savet sadašnjim, a i budućim potrošačima da kupe količine peleta koje su im potrebne za čitavu grejnu sezonu kako bi bili mirni i spokojni, ne bi imali ovakve probleme kao što imaju sada neka od domaćinstava. Pelet nije kvarljiva roba i sve što ostane neutrošeno u jednoj grejnoj sezoni može se bez ikakvih problema koristiti u narednoj grejnoj sezoni", savetuje Glavonjić.

Od polovine januara snabdevači prodaju pelet isključivo na džakove, a jedan potrošač može kupiti najviše 10 do 15 džakova. Glavonjić objašnjava da je situacija različita od stovarišta do stovarišta i od regiona do regiona.

"Najteža situacija u pogledu snabdevenosti jeste u Vojvodini, Šumadiji i na jugu Srbije. U tim regionima je mali broj proizvođača, odnosno fabrika za proizvodnju peleta i oni koji postoje imaju jako mali kapacitet i malu proizvodnju", navodi profesor.

Zbog toga trgovci iz ovih regiona moraju da se snabdevaju iz drugih delova Srbije, ali i to je sve teže jer, kako kaže, potražnja u tim regionima takođe raste. Čak i u Beogradu, gde najveći deo domaće proizvodnje ide na tržište, trgovci su ograničili količinu peleta po kupcu kako bi što više domaćinstava moglo da zadovolji potrebe.

"Oni jednu paletu drvnog peleta od 1.050 kilograma dele na pet potrošača po principu 'svima pomalo do sledeće isporuke'. Plašim se da će takav sistem prodaje biti zastupljen tokom čitavog februara, jer domaće fabrike u ovom trenutku nemaju dovoljno sirovine da mogu ozbiljnije da povećaju proizvodnju", objašnjava Glavonjić.

Cene peleta u Srbiji

Cene peleta u Srbiji variraju i mogu doseći i do 47.000 dinara po toni. Kako objašnjava Glavonjić, pravilo za cenu u ovom trenutku ne postoji – ona se razlikuje od stovarišta do stovarišta i od isporuke do isporuke, u zavisnosti od lokalne potražnje u momentu kada roba stigne na prodajna mesta.

On dodaje da je najjeftiniji pelet moguće nabaviti direktno iz fabrika, koje sve više imaju registrovanu maloprodaju.

"Naime, mnoge naše fabrike imaju registrovanu maloprodaju i cena peleta u fabrikama u ovom trenutku se kreće između 36.000 i 38.000 dinara. Tu pogodnost jako puno koriste potrošači u jugozapadnoj Srbiji, jer tamo u svakoj opštini ima jedan, a u nekima dva ili više proizvođača", navodi profesor.

Prognoza za tržište peleta

Glavonjić ističe da će stabilizacija tržišta peleta zavisiti od hladnoće zimskih dana i situacije na evropskom tržištu. Ako hladni dani potraju, a potražnja ostane visoka, ne može se očekivati stabilizacija pre sredine marta.

Drva se spremaju dok traje leto: Kakve su cene ogreva

"Ako ostanu ovako hladni dani i ako se situacija u Evropi ne promeni, nije realno očekivati da će doći do stabilizacije tržišta peleta pre sredine marta", upozorava Glavonjić.

On dodaje da je za potrošače najvažnije da prate cene i da, kada je moguće, kupuju direktno iz fabrika kako bi obezbedili dovoljne količine za čitavu grejnu sezonu.

Za razliku od peleta, snabdevanje ogrevnim drvetom u Srbiji je stabilno. Glavonjić objašnjava da nema većih problema sa ponudom, a potražnja je umerenija u odnosu na pelet. Ponuda na stovarištima je dovoljna, a eventualni nedostatak u manjim lokalnim prodavnicama brzo se rešava novim nabavkama.

Cene ogrevnog drveta kreću se od 8.000 dinara na jugu Srbije do 10.500 dinara na severu. Profesor naglašava da za sada nije došlo do povećanja cena u odnosu na novembar prošle godine.

"Snabdevanje ogrevnim drvetom je jako dobro, nema nikakvih problema sa ponudom, a samim tim ni sa potražnjom", zaključio je Glavonjić.