Projektovani rast BDP-a Srbije: Kakve su ekonomske prognoze za naredne tri godine

Rast BDP-a u Srbiji bi ove godine, prema projekcijama iznetim u "Programu ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine", trebalo da iznosi tri odsto, a ključni pokretači rasta ostaju domaća tražnja, rast realnog dohotka, nastavak javnih i privatnih investicija i realizacija projekata povezanih sa EKSPO 2027 i programom "Skok u budućnost".

Član Saveta guvernera NBS: Važno je da BDP Srbije raste iznad svetskog proseka

U "Programu ekonomskih reformi" koji je usvojila Vlada Srbije, a objavilo Ministarstvo finansija ističe se da nastavak procesa evropskih integracija i produbljivanje saradnje ostaju strateški ciljevi ekonomske politike Srbije.

Srednjoročno gledano, projektuje se kumulativni rast od 11,9 odsto u periodu od 2026. do 2028. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,8 odsto.

Dinamika rasta će, kako se navodi u dokumentu, biti zasnovana na domaćoj tražnji, uz snažan nastavak investicionog ciklusa, rast privatne potrošnje i postepeni oporavak spoljne tražnje.

Ubrzanje na pet odsto u 2027. godini biće rezultat realizacije EKSPO 2027 aktivnosti, dok se u 2028. očekuje umereno usporavanje usled baznog efekta, a takav profil rasta, ocenjuje se, ukazuje na stabilnost makroekonomskih fundamenata i uravnoteženu strukturu privredne aktivnosti.

Što se inflacije tiče navodi se da se ona većim delom 2025. godine kretala u gornjoj zoni cilja, ali je od septembra osetno usporila i to na 2,9 odsto međugodišnje, a za ovu godinu se, uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu, projektuje prosečna inflacija od 3,7 odsto.

Kada je o rizicima reč, ističe se da srednjoročni rizici ostaju izraženi i da prvenstveno proizilaze iz globalne fragmentacije, pooštravanja trgovinskih i industrijskih politika, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištima energenata i hrane.

Na domaćem planu, najvažniji izazovi odnose se na sektorske neizvesnosti u energetski i izvozno orijentisanim granama.

"Ekonomska politika usmerava odgovor na ove izazove kroz očuvanje fiskalne discipline, mere za povećanje energetske efikasnosti i sigurnosti, uz ubrzanje realizacije infrastrukturnih i EKSPO 2027-povezanih projekata. Takav okvir omogućava da se negativni efekti šokova ublaže, a pozitivni spoljni impulsi brže prenesu u rast", navodi se u programu.

Temeljni princip ekonomske politike zemlje ostaje fiskalna disciplina a planira se postepeno smanjenje budžetskog deficita sa tri odsto BDP-a tokom investicionog ciklusa na 2,5 odsto BDP-a do 2028. godine.

To, kako se navodi, obezbeđuje nastavak opadajućeg trenda duga sektora države koji će se, prema procenama, spustiti na oko 44 osto BDP-a do kraja srednjoročnog perioda.

Posledice američkih sankcija: Koliko je kriza u NIS-u usporila industriju

Istovremeno, visok nivo javnih investicija biće zadržan, uz unapređenje transparentnosti i efikasnosti upravljanja kapitalnim projektima.

Republika Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU, u pretpristupnom periodu na godišnjem nivou izrađuje Program ekonomskih reformi kao ključni strateški dokument za planiranje ekonomske politike, koji predstavlja osnovu ekonomskog dijaloga sa Evropskom unijom – najvišeg nivoa angažovanja EU sa državama Zapadnog Balkana i Turskom u oblasti socio-ekonomskih politika. Ovaj dijalog ima ključnu ulogu u pripremi za članstvo u EU, posebno u pogledu uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije i jačanja kapaciteta za suočavanje sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama Evropske unije.