Kompanija "Ahold Delez", kompanija koja je vlasnik brojnih maloprodajnih radnji u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničenja marži koje, ovom i svim ostalim trgovinskim lancima, odredila Vlada Srbije, objavio je nemački "Frankfurter algemajne cajtung".
Kako navodi nemački dnevnik, kompanija je provela mesece u pregovorima sa vlastima u Srbiji kako bi se našlo zajedničko rešenje, ali bez uspeha.
Rešenje koje je odabrala Vlada u Beogradu tim je uredbama, navodi se u tekstu, stavilo svoju podružnicu "Delez Srbija" u situaciju da posluje sa gubicima, odmah nakon usvajanja uredbe. U tekstu se navodi da se Srbija smatra značajnim tržištem, iako ono čini tek nešto manje od pet procenata ukupne evropske prodaje kompanije.
Kompanija će pred sudom pokušati da ospori uredbu usvojenu prošlog septembra, kada je vlada ograničila marže u 23 kategorije proizvoda na šest meseci.
Navodi se da su veliki trgovci na malo pogođeni u više od tri četvrtine svog asortimana proizvoda, što čini više od četiri petine njihovih prihoda. Oni navode i da su navodno, pre ograničenja marži, trgovci na malo poslovali sa neto prihodima od samo dva do četiri i po procenta.
U tekstu "Frankfurter algemajne cajtunga" navodi se i da je "Ahold Delez" navodno zatvorio 25 prodavnica od septembra, odnosno svaku dvadesetu radnju. Navodi se i da Delez Srbija" posluje u zemlji već 25 godina i da ovaj trgovinski lanac ima 547 prodavnica sa više od 11.000 zaposlenih.
Kao strani investitor, Ahold može da ostvari svoj zahtev za nadoknadu štete ne samo kroz potencijalnu tužbu pred sudom u Srbiji, već i putem međunarodne arbitraže.
Osnova za takve zahteve su generalno – kao u ovom slučaju – bilateralni investicioni ugovori (BIT) ili drugi međunarodni sporazumi. Takav sporazum je postojao između Holandije i bivše Jugoslavije. Nakon raspada multietničke države, sporazum je ponovo ispregovaran između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine. Osim toga, postoji sporazum između zemalja članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine, piše nemački list.
Tim povodom, oglasila se i kompanija "Ahold Delez" i potvrdila je da je podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova da bi zaštitila, kako je saopštila, "svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine".
Kompanija tvrdi da je "odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.
"Ove regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda iz asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije "Delez Srbija". Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka", naveli su iz kompanije.
Tvrde da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u sektoru trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila, posluju 31.253 privredna društva koja čine 27,7 odsto ukupnog broja firmi i zapošljavaju 244.536 radnika, odnosno 18,5 odsto ukupno zaposlenih u preduzećima. Zahvaljujući neto dobiti od 207,6 milijardi dinara, odnosno oko 1,9 milijardi evra u 2024. godini, taj sektor bio je najzaslužniji za ukupne pozitivne rezultate domaće privrede.
"Delez Srbija" je sa 167,36 milijardi dinara ostvario najveće prihode među trgovinskim lancima i našao se na 6. mestu liste sto najvećih kompanija u Srbiji. "Delez" je u 2024. godini imao i najveću dobit među trgovinskim lancima, od 7,42 milijarde dinara.
Za prošlu godinu još nisu objavljeni podaci, ali je poslovanje sigurno bilo neizvesnije, jer je na snagu stupila vladina uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok je vlast planirala da time smanji inflaciju i zaštititi standard građana.
"Ahold Delez" je odmah reagovao, kao najveći trgovinski lanac i ukazao da će "zbog aktuelne državne politike, morati da zatvori dvocifren broj prodajnih objekata". Tako ispada da im se bez marži koje su išle i do 45 odsto, ne isplati da "otvaraju radnje" za kupce u Srbiji.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je tada izjavila da najavu "Deleza", više vidi kao pokušaj obračuna kompanije "Delez" sa državom Srbijom.
Ministarka je rekla da je to što je "Delez" najavio zatvaranje jednog broja objekata samo delom posledica Uredbe o ograničenju marži, ali zato što su trgovinski lanci kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje su potrošači plaćali, pokrivali te gubitke. Ona je istakla da je Uredba je naterala trgovce da budu efikasniji i da će zapravo "Delez" morati da zatvori neke od svojih objekata koji su i inače donosili gubitke, ali da resorno ministarstvo nije dobilo neki zvanični dokument od te kompanije.
Inače, krajem septembra prošle godine je, na zahtev zapadnih ambasadora u Vladi Srbije održan sastanak na temu ograničavanja marži za trgovinske lance. Prisutni su bili ambasadori Nemačke Anke Konrad, Holandije Martijn Elgersma, Belgije Frederik Develter, kao i šef Kancelarije EU Andreas fon Bekerat i šef Odeljenja za evropske integracije Kancelarije EU U Srbiji Katarina Motoškova. Sastanak je iniciran zbog primedbi trgovinskih lanaca "Delez" i "Lidl" na uredbu o ograničenju marži.
Posle sastanka je saopšteno da je razgovor bio konstruktivan, da su strani investitori dobrodošli u Srbiju, ali da je primarni cilj paketa mera bolji život naših građana i težnja da se izborimo sa cenama kakve su kod nas, u poređenju sa cenama hrane u zemljama Zapadne Evrope.