Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata, na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, nazvan Svoj na svome, istekao je u ponoć i stiglo je oko dva i po miliona prijava.
"Očekujemo da će biti oko 2,5 miliona, da kažem, klasičnih prijava, ali ne zaboravite, mi vodimo posebnu aplikaciju gde će biti svi objekti koji su u javnoj svojini opština, gradova, autonomnih pokrajina i Republike Srbije. Tako se mi bližimo onoj čarobnoj cifri od približno četiri miliona objekata. Ona razlika do 4,8 miliona, obuhvata kamp prikolice, tu su i nadstrešnice, mobilne kuće i kontejneri, dakle, ima tu svega", rekla je juče ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević tokom posete Inđiji.
Ona je izjavila ranije da će građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte moći to da urade do 24. oktobra.
Rok za prijavu za upis objekata prvobitno je bio 5. februar, ali je produžen tri dana zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu.
Prijavljivanje je počelo 8. decembra putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Građani su imali priliku da podnesu prijavu i u oko 550 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija.
Ministarka je odgovarajući na pitanje Tanjuga da li će biti produžen i rok za dostavljanje prigovora 5. mart, rekla ranije da se i on produžava shodno produžetku osnovnog roka.
"Tako da će rok 5. mart biti produžen srazmerno produžetku ovog osnovnog roka, ali to je samo za izjavljivanje prigovora po podnetim prijavama", precizirala je tada Sofronijevićeva.
U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, a ministarka je ranije navela da među njima ima i onih sa privremenim građevinskim dozvolama.
"Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono što uvek volimo da kažemo - da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi, jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju šta je sve izgrađeno na teritoriji Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom tržištu nekretnina", rekla je ministarka.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima stupio je na snagu krajem oktobra, a njime se omogućava da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra.
Troškovi naknade zavisili su od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Takođe, zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, biće upisani kao vlasništvo države.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su bili i objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece - predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.