U želji da obuzda pandemiju virusa korona tokom 2022. godine, tj. da održi politiku "nula kovid" Kina je platila cenu – budžetski deficit beleži rekordni podatak od 1,3 biliona dolara.
Procenjuje se da će ukupan deficit od 8,96 biliona juana dovesti zemlju u sve lošiju fiskalnu poziciju i otežati vladi da podrži ekonomiju nakon prošlogodišnjeg usporavanja privrednog rasta. Deficit je veći od prethodnog rekorda od 8,72 biliona juana 2020. godine (za 2,8 odsto), kada je privredu pogodio početak epidemije kovida, i 51 odsto viši nego 2021, pokazuju proračuni "Blumberga" zasnovani na osnovu podataka kineskog ministarstva finansija.
Posledice sprovođenja "nula kovid" politike su enormni troškovi lokalnih administracija za testiranje, karantin i blokade, pri čemu su troškovi rasli tokom godine sve dok vlada nije napustila mere kontrole početkom decembra 2022.
Po "Blumbergu", za rekordni deficit je odgovoran i sve veći pad na tržištu nekretnina, što je umanjilo prihod vlade od prodaje zemljišta; prošle godine iznosio je samo 6,69 biliona juana (oko 989,5 miliona dolara), što je najniži godišnji iznos od 2018.
S tim u vezi pali su i prihodi od poreza na imovinu – za 22 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Fiskalni pritisak bi mogao da se nastavi i ove godine jer sektor nekretnina tek treba da pokaže znake slabosti. Sve će ograničiti sposobnost vlasti da podstaknu ekonomski rast, za koji analitičari uglavnom očekuju da će se oslanjati na oporavak potrošnje pošto se vladina ulaganja u infrastrukturu usporavaju.
Ukupna javna potrošnja 2022. bila je za 3,1 odsto viša u odnosu na 2021. godine.
Nasuprot Kini, ukupan budžetski deficit u Sjedinjenim Američkim Državama dostigao je 421 milijardu dolara u fiskalnoj godini 2023, što je u poređenju s nacionalnim deficitom od 378 milijardi u istom periodu 2021. godine (oktobar–decembar) povećanje od 43 milijarde dolara, odnosno 12 odsto.
Samo u decembru 2022. budžetski deficit je dostigao 85 milijardi dolara, što je četiri puta više nego u istom mesecu 2021. godine.