Ekonomista o odluci EU da se odrekne ruskih energenata: Vratiće se Brisel

Ekonomista Milan Beslać izjavio je danas da Evropa može bez ruskih energenata ali po mnogo većoj ceni, koja bi skupo koštala celu Evropu i smatra da će se Evropa postepeno vratiti ruskim energentima nakon prestanka rata u Ukrajini. Beslać je za Tanjug rekao da je Rusija potpuno nezavisna i da ima višak energenata koji mora negde da plasira, dok Evropa energente mora da kupi od Rusije, Katara ili Saudijske Arabije.

Naš izbor

Evropa spušta rampu za ruski gas: Šta to znači za Srbiju

Napomenuo je da su svi drugi energenti, osim ruskih, znatno skuplji, zbog čega bi vraćanje Evrope na korišćenje ruskih energenata bilo najbolje i najjeftinije za sve građane Evrope.

Odgovarajući na pitanje da li se Evropa sada, zbog zategnutih odnosa na relaciji Vašington-Brisel, kaje zbog odluke da se odrekne ruskog gasa, Beslać je izjavio da su Amerikanci na početku sukoba u Ukrajini napravili dvostruku korist, jednu što su se politički suprotstavili Rusiji preko Evrope, a drugu što su napravili sebi novo tržište za svoje energente.

"Sada je vidljivo i iz odluke predsednika Francuske Emanuela Makrona da treba sarađivati sa Rusijom, da su oni pogrešili što su napravili 20 paketa sankcija, nafte i gasa sa Rusijom, što će se sigurno izmeniti. Nemamo samo takvu najavu od Makrona već i od Ursule fon der Lajen koja kaže da je Rusija evropska zemlja i da sa njom treba sarađivati", ocenio je Baslać.

Malo su se preračunali: Da li je akcija Brisela oko gasa politički manevar

Govoreći o energetskoj bezbednosti Evrope, Beslać je rekao da bez energetike nema privrednog razvoja, zbog čega je problem energetike vrlo značajan za svaku zemlju EU pojedinačno, ali i za Evropu kao celinu.

Istakao je da je Evropa napravila veliku grešku kada se na početku sukoba u Ukrajini odrekla onoga što je razvila a to je, kako je rekao, jeftina ruska energetika - gas i nafta.

Kako je naveo, ukoliko Evropa ostane na istom konceptu po pitanju Rusije i ruskih energenata, onda će jednu jeftinu zavisnost zameniti za drugu zavisnost koja će biti znatno skuplja, što će se direktno odraziti na džepove građana zemalja EU.

Na pitanje da li je odgovornost za energetsku stabilnost svake države EU zajednička ili individualna, Beslać je rekao da je tu dvostruka odgovornost, odnosno da je svaka država odgovorna za stanje energetike u svojoj državi, ali i da postoji odgovornost na nivou cele EU.

"Imamo dvostruku odgovornost s tim da je odgovornost veća na nacionalnim državama, a manje na zajedničkoj odgovornosti", dodao je Baslać.