Kriza u stočarstvu: Zašto protestuju proizvođači mleka i kakve to veze ima sa Briselom?

Za stočare nije dobro kada krave daju malo mleka, ali ne valja ni kada ga ima mnogo. U najkraćem bi se tako mogla sažeti muka koja je naterala domaće proizvođače da ovih dana opet izađu na ulice, blokiraju magistrale i iz kanti prospu ono u šta su uložili sav svoj trud.

Na hiljade tona mleka prolili su srpski seljaci u Kniću, Kragujevcu i drugim mestima po Srbiji uz obrazloženje da ih mlekare ucenjuju niskim otkupnim cenama, dok uvoznici trgovinske lance snabdevaju jeftinijim mlekom iz uvoza. Stručnjaci, međutim, ukazuju da to što je otkupna cena pala i što u Srbiju stiže jeftinije mleko ne znači da i potrošači imaju korist od toga, jer za krajnje kupce mleko nije pojeftinilo. 

Ministar poljoprivrede za RT Balkan: Kako se Srbija bori sa krizom u mlečnom sektoru

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Nenad Budimović, kaže za RT Balkan da je problem nastao zbog krize na evropskom tržištu, koja se prelila i na Srbiju.

"Činjenica je da je u Evropi velika proizvodnja i pala je cena, zato što je Kina pre nekoliko meseci uvela carine od 43 odsto na mlečne proizvode iz EU. To su ogromne količine koje su sada ostale u Evropi, jer ta roba više nije konkurentna na kineskom tržištu uz tolike carine i počeli su da se javljaju viškovi. Oni su ih preusmerili na naše tržište. Dodatni problem je što je ovo period godine kada se krave tele i svakako je povećana količina mleka na domaćim farmama", objašnjava Budimović.

Taj višak iz Evrope dospeo je i na tržište regiona, gde domaći proizvođači izvoze mleko. 

"I dalje imamo veći izvoz nego prošle godine, ali je sporan taj odnos šta uvozimo, a šta izvozimo. Mi kupujemo sireve, gaudu, kačkavalje po cenama povoljnim za uvoznike, a oni koštaju od 3 do 3,2 evra za kilogram. Za te pare ni u Evropi, ni u Srbiji ne može da se proizvede sir, a ne može ni da se kupi u radnjama. Oni pošto-poto prodaju, da im ne ostane na zalihama. Uglavnom kupujemo mleko u prahu, puter", kaže Budimović.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je više puta istakao da će zbog viška mleka na tržištu, koji utiče na stabilnost cena i redovnost u preuzimanja sirovina, država učiniti sve da zaštiti poljoprivredne proizvođače, očuva stabilnost sektora i omogući nesmetan plasman domaćeg mleka i mlečnih proizvoda. Danas su iz resornog ministarstva saopštili i da su zatražili hitne konsultacije sa Evropskom komisijom povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda, zbog složenih okolnosti koje pogađaju ovaj sektor širom regiona. Naveli su da je cilj da se u partnerskom dijalogu sagledaju aktuelni tržišni trendovi i razmotre mogući pristupi u slučaju daljih poremećaja na tržištu.

Nema sira bez mleka: Nova pravila za proizvode sa palminim uljem

Na pitanje šta resorno ministarstvo očekuje od Brisela, Budimović kaže da se te konsultacije vode na državnom nivou i da, ako se dobro objasni, država može da zaštiti domaće proizvođače i potrošače.

"Slična situacija bila je i 2015. godine, kada se desio poremećaj u Evropi zbog hiperprodukcije i po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija je imala mogućnost i uvela je posebno carinsko opterećenje prelevmane. To može da se uradi uz dobru argumentaciju da je došlo do poremećaja na tržištu, zbog damping cena ili iz nekih drugih razloga. Mogli bi i sada da se uvedu prelevmani, na primer, na šest meseci, ali je to mač sa dve oštrice, jer i Evropa može da uzvrati i da ograniči izvoz voća ili povrća iz Srbije", objasnio je Budimović.

On ukazuje da će predstojeći post dodatno smanjiti potrošnju mlečnih proizvoda. 

Poljoprivrednici inače tvrde da su im mlekare drastično spustile otkupne cene sa 40 na 30 dinara po litru.

"Pada cena mleka, a u trgovinama mi ne vidimo da je pala cena proizvoda. Nije jeftiniji ni sir, ni jogurt. To je isto vrlo bitan pokazatelj. Jednostavno, ako padne sirovina, logično je da u lancu farmer, mlekara, prerađivač i trgovac svi nekako podnesu taj minus. Ovde se to ne dešava", kaže Budimović.

U trgovinskim lancima je trenutno litar svežeg mleka od 120 do 200 dinara, u zavisnosti od proizvođača, ali najčešća cena je oko 140 dinara, dok 200 grama putera u nekim trgovinskim lancima košta i do 600 dinara.

On napominje da je na pad potrošnje mleka uticala i negativna kampanja protiv mlečnih proizvoda koja traje mesecima, jer pojedini nutricionisti pričaju protiv konzumiranja mleka i tvrde da nije zdravo za ljudsku ishranu.

Naš izbor

Da ne jedemo sir bez mleka: Zašto su novi propisi u deklarisanju hrane važni i za domaće stočarstvo

"Aktuelna je i propaganda da se mleko pravi od mleka u prahu, te da nije zdravo. Ne ulazim u to da li je to namerna ili slučajna kampanja, ali ljudima se mora objasniti koliko je to neisplativo, jer sušenje mleka je strašno skup proces proizvodnje i potrebno je puno energije. Nelogično je i neisplativo da ga osušite, a potom uzimate i rastvarate i pravite dugotrajno mleko. Ko se iole razume, jasno mu je da tu nema nikakvog ekonomskog opravdanja da se od mleka u prahu pravi dugotrajno mleko", napominje Nenad Budimović.

Dodaje da se Srbija mnogo usmerila na region i da bi trebalo da se okrenemo državama koje su u razvoju, kao potencijalnim izvoznim tržištima. 

"Mi Evropi teško da možemo da prodamo mleko i mlečne proizvode. Izvozimo uglavnom u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju", kazao je Budimović.

On napominje da su pred srpskom poljoprivredom brojni izazovi zbog situacije na globalnom nivou, koja najviše i utiče na mala tržišta kao što je naše. 

"Tek ćemo osetiti posledice potpisivanja ugovora EU sa zemljama Merkosura i to će biti još jedan izazov. Evropski farmeri su napravili haos u Briselu i Strazburu zbog toga što će EU u prvoj godini uvesti 25.000 tona svinjskog mesa. Oni su se osetili ugroženi iako to što će plasirati zemlje Merkosura predstavlja samo 0,5 odsto evropske proizvodnje. Sve te globalne promene moraju da se prate, kao i geopolitička situacija, koja se menja gotovo na dnevnom nivou. Ranije nije bilo tako nepredvidivo. Sada se Tramp 'igra carinama' i svakog dana su uslovi drugačiji", napominje Nenad Budimović.

Dve decenije zone slobodne trgovine CEFTA: Kako Srbija trguje sa regionom

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda ističe da je mlekarstvo najzahtevnija proizvodnja u poljoprivredi, jer ne može da se skladišti sirovo mleko, osetljiva je namirnica i vrlo lako padne proizvodnja, a teško se podiže.

"Država je dala podsticaje, sad imamo višak. Država ima ulogu da pomaže, a ne da rukovodi proizvodnjom. Ali, moramo da razumemo farmere, ako ima 200 litara mleka, a mlekari to ne treba, pa se to ponavlja danima, razumljivo je da traže pomoć i podršku države", poručuje Nenad Budimović.