Evropi i priroda udarila šamar: Na pragu nova gasna kriza, cene će porasti

Evropa rizikuje da ne ispuni cilj popunjavanja podzemnih skladišta gasa (UGS) do 90 posto do novembra 2026. godine, što bi, kako kaže Anastasija Levčenko, istraživač Gajdar instituta na odseku za industrijsku organizaciju i ekonomiku infrastrukture, dovelo do novog skoka cena gasa i krize u zemljama naredne zime.

EU odlučila da prekine sa uvozom ruskog gasa: Ko će platiti cenu?

Prema procenama agencije TASS, na osnovu podataka Gasne  infrastrukture Evrope (GIE), neto povlačenje gasa (razlika između količine povučene i unete) iz UGS skladišta u Evropi od početka grejne sezone prešlo je 55 milijardi kubnih metara, što znači da su zemlje EU potrošile sav gas koji je unet tokom leta.

"Ako nedostatak snega primora Evropu da ove letnje sezone troši više gasa za proizvodnju električne energije, to stvara rizik da Evropa ne ispuni cilj popunjavanja skladišta do 90 posto do novembra 2026, što će dovesti do novog skoka cena i krize sledeće zime", navela je Levčenko.

Stručnjak za ovu oblast dodaje da statistika pokazuje da zemlje EU nisu samo potrošile celokupan volumen unet prošlog leta, već su počele i da koriste strateške rezerve.

"Brzina povlačenja gasa ove zime bila je najveća u poslednjih pet godina. Sredinom februara skladišta u EU bila su puna samo 34 odsto, značajno ispod istorijskog proseka od 50-58 posto za ovaj period", objasnila je.

Analiza dolazi pošto je Evropska unija donela odluku o zabrani uvoza ruskog gasa, a pokušaj da se prekine zavisnost od ruskih energenata već neko vreme osećaju stanovnici "starog kontinenta". 

Evropi i majka priroda udarila šamar

Istakla je da je ovakva potrošnja gasa u EU rezultat više faktora.

Slovačka još jednom o značaju ruskog gasa: Slaćemo cveće Ursuli fon der Lajen

Jedan od njih su vremenski uslovi, jer je produženi hladni talas u severnoj i centralnoj Evropi od januara 2026. godine doveo do naglog porasta potrebe za grejanjem.

"Pored toga, arktičko vreme u SAD krajem januara izazvalo je pad proizvodnje tečnog naftnog gasa (LNG) za 20 procenata, smanjujući snabdevanje od najvećeg dobavljača Evrope, dok su visoke spot cene učinile da neposredni uvoz LNG bude manje profitabilan nego korišćenje gasa koji je već u skladištima", otkrila je Levčenko.

Situaciju je dodatno pogoršilo i tehničko ograničenje.

"Kritična tačka se dostiže kada nivo gasa u skladištima padne ispod 20 procenata. U velikim nemačkim poroznim skladištima, kao što je 'Rehden', brzina povlačenja gasa opada nelinearno pri niskom pritisku", objasnila je, dodajući da ovo može dovesti do nemogućnosti brzog zadovoljenja potreba u najhladnijim danima, čak i ako gas fizički još postoji u sistemu.

Ako trenutna stopa povlačenja od 1,5-1,7 teravat-časova dnevno bude nastavljena, rezerve Nemačke bi mogle biti potrošene za 35-40 dana, upozorila je Levčenko.

Kakve će biti posledice?

Situacija već ima značajan negativan efekat na evropsku ekonomiju – cene gasa su porasle više od 30 odsto od početka godine, što vrši pritisak na industrije koje troše mnogo energije, ali i na potrošače.

Dodala je da, ako rezerve padnu ispod kritičnog nivoa dok hladno vreme nastavi, operateri gasnih mreža će verovatno biti primorani da aktiviraju prekide ugovora, prioritetno obustavljajući rad velikih industrijskih pogona kako bi zaštitili domaćinstva i kritičnu infrastrukturu.

"Gasprom" o nepromišljenosti EU: Ruski gas zabranili, a SAD im smanjio isporuku zbog hladnoće

Rizik postoji i za letnje unošenje gasa u skladišta, jer visoke cene smanjuju ekonomski podsticaj za punjenje skladišta.

"Analitičari predviđaju da bi do kraja zime rezerve mogle pasti za 20 odsto. Da bi Evropa ispunila cilj od 90 odsto do novembra, potreban je rekordan uvoz LNG ovog leta – više od 185 milijardi kubnih metara, prema prognozama IEA", reči su stručnjaka koji dodaje da ovakvo stanje vrši ogroman pritisak na globalno tržište i održava visoke cene.

Do proleća situacija može da se pogorša zbog neobično male snežne pokrivenosti u Alpima ove zime, što predstavlja rizike za hidroelektrane u Austriji i Italiji i dalje povećava potrebu za gasom u elektroprivredi.

"U Alpima sneg funkcioniše kao prirodni rezervoar. Zimi voda se skladišti u planinama kao sneg, a hidroelektrane rade koristeći ranije akumulisanu vodu. U proleće i rano leto sneg se topi, hraneći reke i puneći rezervoare, obezbeđujući snažan priliv za proizvodnju električne energije", objasnila je Levčenko, zaključujući da Evropu očekuju ozbiljni izazovi za letnje punjenje gasnih skladišta.