Ekonomija
Šta usporavanje inflacije znači za građane, Stanić: Popravlja se kupovna moć i životni standard
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je Uredba o o ograničenju marži, koja polako ističe, doprinela da dođe do usporenja inflacije, koja je u januaru iznosila 2,4 odsto, dok je srednja vrednost cilja Narodne banke bila 3 odsto
To što se međugodišnja inflacija u poslednjem tromesečju prošle godina blago spustila ispod cilja Narodne banke Srbije, a u januaru pala na 2,4 odsto znači da će realni rast zarada lakše moći da pobedi inflaciju i da se kupovna moć i životni standard građana oporavljaju, izjavio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić.
"Naravno da je pitanje standarda daleko kompleksnije nego što je samo pitanje zarade, ali svakako da je zarada nešto što je ključno u okviru životnog standarda stanovništva. Međutim, ono što je bitno jeste da je inflacija 2,4 odsto, a srednja vrednost cilja Narodne banke je 3 odsto. Dakle, ona je blago ispod tog cilja, ali su dozvoljena odstupanja od cilja 1,5 odsto dole ili gore, što znači da inflacija može da bude između 1,5 odsto i 4,5 odsto", rekao je on za RTS-a.
Dodao je da je zbog uredbe o ograničenju marži, koja polako ističe, došlo do manjeg rasta inflacije nego što bi bilo da uredba nije postojala, ali da su spoljašnji faktori koji utiču na inflaciju značajno oslabili pa bi i bez uredbe došlo do usporavanja inflacije, ali ne na ovolikom nivou.
Odgovarajući na pitanje na koji način će se država izboriti sa eventualnim povećanjem cena posle isteka ograničenja marži rekao je da će se primenjivati zakon koji bi trebalo da se usvoji na prolećnom zasedanju skupštine, a koji će da ograniči mogućnost da se sprovode nefer trgovačke prakse i da ne dođe do vraćanja marži na nivo na kome su bile pre uvođenja odluke o ograničenju marži.
"Naravno nije bio ni interes ni privrede, a sa druge strane to je bila zamerka i međunarodnih institucija, konkretno kada govorimo o Evropskoj uniji i u tom pogledu sistemsko rešenje kroz zakon bi ipak trebalo da omogući veću kontrolu na našem tržištu, a samim tim i da te marže ne budu na onom nivou kao što su bile. I naravno, da opet sa te strane ne dođe do nekog većeg inflatornog pritiska. Za očekivati je da inflacija poraste do kraja godine na oko 3,5 odsto, a da se recimo u 2027. godini prosečno kreće na nivou od 3,8 odsto, što je opet značajno ispod gornje granice cilja od 4,5 odsto", naveo je on.
Govoreći o tome da Srbija drugi mesec zaredom ima bolje prihode od planiranih i očekivanih i kako bi to moglo da utiče na stanje u državnoj kasi, Stanić je rekao da to pre svega utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji i na kreditni rejting zemlje.
"Utiče i na poverenje stranih investitora da dođu ovde da ulažu imajući u vidu da su javne finansije kao posledica fiskalne konsolidacije sada stabilne i u pogledu Mastriht kriterijuma koji kažu da javni dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP-a, kod nas se on trenutno kreće oko 42-43 odsto, da deficit budžeta ne bi trebalo da pređe 3 odsto BDP-a, kod nas je on oko 3 odsto, s tim što je u 2025. godini rezultat bio povoljniji, zahvaljujući i boljim prihodima koji su se realizovali. Naravno, to govori da firme izvoze, da generalno opšta kupovna moć stanovništva nije opala i samim tim je došlo do blagog uvećanja poreskih priliva", rekao je on.
Naveo je da upravo zahvaljujući tome imamo i snažne javne finansije koje su osnova kreditnog rejtinga i makroekonomske stabilnosti i da zahvaljujući njima očekujemo unapređenje kreditnog rejtinga, bar kada govorimo o rejting agenciji Fič.
Upitan šta komplikovana situacija na Bliskom istoku znači za svetsku ekonomiju i koliko bi nas sve koštao još jedan rat, ovoga puta u Iranu, Stanić je rekao da bi rat sa Iranom svet koštao mnogo, pre svega u energetskom smislu.
"Posebno kada se govori o nafti paralisao bi svetsku trgovinu imajući u vidu procene da bi sadašnja cena nafte sa oko 70 dolara po barelu mogla da skoči na preko 150 dolara po barelu, što bi bilo na višem nivou nego kada je počeo sukob u Ukrajini", ukazao je on.
Istakao je da to posebno zabrinjava sve zemlje na svetu, posebno one koje su zavisne od uvoza energenata, fosilnih goriva, što bi se naravno odrazilo na inflaciju.
Live
