Srbija se okreće nuklearnoj energiji: Da li Moskva može da bude saveznik Beograda na još jednom polju

Izgradnja nuklearne elektrane mogla bi biti jedini spas za Srbiju u budućnosti, kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom, a ključno pitanje je čiju tehnologiju ćemo primeniti i ko bi mogao biti potencijalni partner u tom poslu. Generalni direktor Državne korporacije za atomsku energiju Aleksej Lihačov je danas, nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministarkom energetike Dubravkom Đedović Handanović, izjavio da je "Rosatom" spreman da ponudi Srbiji projekat nuklearne elektrane, bilo na bazi ruske tehnologije ili kao deo međunarodnog konzorcijuma. 

Lihačov i Vučić su razgovarali o proširenju saradnje u oblasti nuklearne energije, angažovanju srpskih kompanija u međunarodnim projektima "Rosatoma" i obučavanju srpskih studenata u nuklearnim oblastima na ruskim univerzitetima. Iz ruske kompanije su saopštili da nuklearna energija za Srbiju predstavlja mogućnost da obezbedi energetski suverenitet i bezbednost za decenije koje dolaze.

Sijarto: Rusija je globalni lider u nuklearnoj tehnologiji

Dr Predrag Škobalj, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke "Vinča" kaže za RT Balkan da je "Rosatom" najveća svetska kompanija u oblasti nuklearne energije i da ima 51 odsto ukupnih investicija u svetu, ali i da gradi najveći broj nuklearnih elektrana van teritorije zemlje. On ukazuje da ozbiljan istorijat ima i američki "Vestinghaus", iako u poslednje vreme ne gradi, a da su na trećem mestu Kinezi, ali da oni realizuju veliki broj projekata nuklearnih reaktora unutar svoje teritorije, tako da nemaju međunarodno iskustvo. Dodaje i da Francuzi slabo grade u inostranstvu, ali napominje da imaju aktivnih 66 nuklearnih reaktora i da iz njih dobijaju čak 80 odsto električne energije. 

"Generalno, Srbija treba da uči od svih u svetu, a o pitanju tehnologije je rano da se govori. Potrebno je proći sve pripremne faze i da skupimo naučnu i stručnu javnost i da vidimo kojim bi putem trebalo da idemo. To je državno pitanje i mora se doneti kao strateška odluka na nivou zemlje, jer ne utiče samo na energetski razvoj. Ukidanjem moratorijuma još nismo doneli odluku da ulazimo u nuklearni program i to mora svima da bude jasno. Ovo su tek početni koraci, gde moraju nove odluke da se donesu. Prvo što moramo da uradimo je da obrazujemo nove kadrove, a najviše ćemo učiti od onih od kojih uzmemo tehnologiju. Ko će to biti, to je stvar Vlade Republike Srbije, ali trenutno je rano da se o tome govori", smatra Škobalj.

On ističe da pitanje realizacije ovog projekta ne zavisi od naučnika, već da je energetika zapravo politika. Na to je ukazao i Aleksej Lihačov tokom posete Beogradu. On je istakao da je "Rosatom" u potpunosti spreman za moguće uvođenje sankcija EU protiv ruske nuklearne industrije, ali je ukazao da bi sama ograničenja mogla da imaju negativne posledice po EU, kako po evropsku ekonomiju, tako i po bezbednost.

Lihačov je istakao tri razloga koja idu u prilog izboru ruske tehnologije i dodao da "Rosatom" ima najkompleksniju ponudu, kao i da može samostalno da obavi 99 do 100 odsto poslova na projektu izgradnje nuklearke.

"U istočnoj Evropi je sovjetska atomska industrija odavno 'bacila sidro' i ovde se razvijaju ruske tehnologije, a sada dolazimo do nove savremene etape. Upečatljiv primer za to je Mađarska, koja razvija upravo rusku tehnologiju i u tome je garancija energetskog suvereniteta i energetske nezavisnosti", naveo je Lihačov.

Druga tačka je što je, kako ističe, "Rosatom" spreman za maksimalnu međunarodnu saradnju, čak i sa pet ili šest zemalja. On je rekao da u Srbiji postoji mogućnost za razvoj ruskog projekta, ali i za razvoj projekta koji "integriše najbolje međunarodne prakse". On je istakao da je možda i najvažniji razlog na strani ruske tehnologije to što verovatno samo Rusija i 'Rosatom' imaju iskustvo ne samo sa sopstvenom izgradnjom elektrane, već i iskustvo stvaranja ogranaka sa pripremom kadrova van Rusije i saradnju sa lokalnom industrijom.

Lihačov je ukazao da je "Rosatom" jedina kompanija na svetu u kojoj su skoncentrisane veštine u celoj nuklearnoj sferi – od rudarenja uranijuma do izgradnje objekata, reaktora i turbina i eksploatacije, ali i naučna istraživanja i obrazovanje stručnjaka. On je ukazao da su naučnicima i kompanijama iz Srbije otvorena vrata da učestvuju u projektima u Rusiji, ali i na projektima "Rosatoma" na velikim blokovima, ali i na malim elektranama u trećim državama, jer su svuda potrebni stručni i vredni ljudi.

Lihačov: "Rosatom" odavno sarađuje sa Francuskom, od EU zavisi dalji razvoj odnosa

Od tri ključne prepreke, koje našu zemlju dele od upotrebe nuklearne energije, jednu smo prešli, s obzirom na to da je, posle 35 godina, 2024. izmenama Zakona o energetici Srbija ukinula moratorijum na izgradnju nuklearki. Ostale su još dve barijere – nedostatak znanja i kadrova u ovoj oblasti i problem finansiranja, jer stručnjaci procenjuju da je za izgradnju tradicionalnog nuklearnog pogona potrebno oko 15 milijardi evra.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je posle sastanka sa direktorom "Rosatoma" izjavila da Srbija planira izgradnju dodatnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, kao i da je potreban novi stabilan izvor bazne energije, zbog privrednog rasta, novih tehnologija, veštačke inteligencije i dekarbonizacije energetskog sektora.

Istakla je da naša zemlja ima usvojena strateška dokumenta koja prepoznaju nuklearnu energiju kao opciju posle 2040. godine, kao i da bi Vlada Srbije trebalo do kraja meseca da odobri i formiranje Nacionalne organizacije za sprovođenje nuklearnog programa (NEPIO).

Ona je istakla da bi "Rosatom" kao jedan od svetskih lidera, koji već 80 godina gradi nuklearne elektrane i razvija nuklearne programe u zemljama širom sveta, od kojih neke imaju iskustva, a neke po prvi put razvijaju nuklearni program, mogao da bude dragocen partner za razmenu znanja i podršku u pripremnoj fazi za razvoj nuklearnog programa.