Poljoprivrednici već 14 dana protestuju zbog nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Evropske unije, koji je doveo do gomilanja zaliha u Srbiji i viškova zbog kojih mlekare ucenjuju proizvođače i smanjuju im otkupnu cenu. Sagovornici RT Balkan ukazuju da je glavni krivac za mlečnu krizu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, za koji država nije bila spremna, a koji je srpskog seljaka ostavio na vetrometini - da se bori sa evropskim farmerima čija je proizvodnja dotirana više nego izdašnim subvencijama.
Potpuno svesna pogubnih efekata liberalizacije mlekarskog tržišta, EU je prethodno godinama ozbiljno radila na poboljšanju položaja svojih farmera, odnosno na pronalaženju alternativa za one koji ne budu mogli da izdrže nametnutu tržišnu utakmicu. Srbija je, s druge strane, svoje stočare isterala na ledinu slobodnog evropskog tržišta, ne pitajući se da li to mogu da prežive.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da je nagla liberalizacija tržišta dovela domaće proizvođače u situaciju da se svih ovih godina bore sa nelojalnom konkurencijom s kojom ne mogu da izađu na kraj. Danas zato, država nema mehanizme da samostalno odlučuje, već za svaki potez kojim bi eventualno zaštitila svoje farmere mora da pita Brisel. Zato se i čekaju rezultati konsultacija sa Evropskom komisijom koji su zakazani za sutra. Tom prilikom bi EK trebalo da aminuje eventualno uvođenje taksi ili prelevmana na uvoz mlečnih proizvoda u Srbiju.
"Osnova našeg problema počinje posle potpisivanja Sporazuma sa EU 2008. godine, kada smo uz neka velika obećanja prihvatili brzu liberalizaciju tržišta. Božidar Đelić je nekoliko godina kasnije rekao da smo na to pristali, jer nam je obećano da ćemo 2016. biti punopravna članica EU. Grubo rečeno, to je bila velika prevara. Nijedna zemlja nije tako brzo liberalizovala tržište i dozvolila čak i prodaju zemljišta, jer su, na primer, Hrvatska i Mađarska to uradile godinama nakon ulaska u EU. Našli smo se na tržištu sa farmerima EU od kojih polovina zemalja uživa beneficije od šezdesetih godina prošlog veka", kaže Prostran.
"Srbija mora da sluša predavanja iz Brisela"
On ukazuje da od tada "Srbija ne može da ide kuda hoće", već da mora da poštuje pravila igre na koju se obavezala i da "sluša predavanja iz Brisela".
"Upravo to je jedan od razloga trenutne mlečne krize, jer smo tada ušli u jedno vrzino kolo, potpuno konkurentski, ja bih rekao, nesposobni. Javljaju se takvi kontrasti da prosto ne možete da verujete da je broj krava muzara od kojih dobijamo domaće mleko prepolovljen, sa oko 800.000 na oko 350.000 ili malo više grla, u odnosu na period pre 25 godina, a da mi imamo višak mleka i da mlekare obaraju cenu proizvođačima", objašnjava Prostran.
On je istakao da je Srbija sa EU potpisala sporazum koji ima jaču snagu od našeg zakona i da sve propise moramo prilagođavati tom međudržavnom sporazumu.
"Oni su nam dali obećanja, što se kaže, kao maloj deci, a mi smo odmah na sve pristali. Izuzetno je važno napomenuti da smo zapostavili domaću potrošnju mleka. Ranije je veliki potrošač bila vojska, pa veliki sistemi i preduzeća čiji su zaposleni imali po tri obroka i to su bili sigurni korisnici. Deca sada piju energetske napitke, jer ih nismo navikli na mleko. Oslonili smo se na tržište koje se navodno otvorilo, a nismo dovoljno radili na tome da povećamo domaću tražnju. Tu postoji prostor da se situacija poboljša", smatra agroekonomista.
On napominje da je konditorska industrija veliki potrošač mleka u prahu i da oni uvek teže da kupuju sirovine iz uvoza, ako im je u inostranstvu jeftinije.
"Država može da uvede prelevmane na mleko u prahu, ali je to kratkoročna mera i i ne rešava trajno problem", tvrdi Prostran.
Nenad Budimović iz Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da se godišnje u Srbiji proizvede oko 1,4 milijardi litara mleka, s tim što u preradne kapacitete uđe oko 800 miliona litara i ukazuje da je u redovnim okolnostima ova količina dovoljna za potrebe potrošača u Srbiji sa manjim tržišnim viškovima.
"Uvoz mleka i proizvoda od mleka u 2025. godini je realizovan u količini od 47.000 tona i vrednosti od 143,8 miliona evra, dok je u 2024. godini realizacija bila u količini 64.000 tona i vrednosti 162,8 miliona evra. Uvoz mleka u prahu se realizuje iz Belorusije, Poljske, Holandije, a ostali proizvodi iz Nemačke, Hrvatske i drugih zemalja", navodi Budimović.
On smatra da će mlečna kriza početi da se stabilizuje za oko dva do tri meseca i ukazuje da na to utiče dosta faktora koji su uglavnom povezani sa geopolitičkom situacijom u svetu, između SAD, Kine i EU i primeni promenljivih carinskih opterećenja između država velikih potrošača i velikih proizvođača.
"Srpski proizvođači treba da teže uspostavljanju sigurne i kontinuirane proizvodnje, jer velike oscilacije ne mogu da garantuju stabilnu proizvodnju. Proizvodnja mleka ne može da se podigne za kratak vremenski period, a lako se izgubi", ukazuje Budimović.
Veći problem uvoz sira, nego mleka
Predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević objašnjava da je važno da Evropska komisija odobri prelevmane na uvoz pre svega mleka u prahu i oko 20 vrsta sireva i tvrdi da bi to doprinelo stabilizaciji domaćeg tržišta.
"Kad uvedete prelevmane, vi apsolutno zaustavite uvoz tih sireva. Trenutno imaju zalihe i mlekare i trgovci, a kada stane uvoz, za mesec ili dva, kao što je bilo i 2022. tržište će se razgušiti, mlekare će dobiti odušak i jednostavno će morati da se podigne otkupna cena mleka. Taj sir koji dolazi je dosta jeftiniji nego naš. Oni ga ubacuju na naše tržište po damping cenama, samo da ga se oslobode, čak i ispod proizvođačke cene, jer će mu uskoro isteći rok ili ga ne mogu izvesti na drugu stranu", kaže Milija Palamarević za RT Balkan.
On napominje da , prema podacima koje je izneo ministar Dragan Glamočić na godišnjem nivou, lane smo imali manji uvoz sira u odnosu na 2024. godinu, ali smo samo u decembru uvezli više sira nego u četiri prethodna meseca zajedno.
"Očigledno da je to neko radio namerno i to u vreme posta, sa ciljem da izazove mlečnu krizu i da obori cenu mleka. Da li su to radile ciljano mlekare, da li je radila država, uvoznička mafija - mi to ne znamo, jer ja ne mogu iz štale da idem da kontrolišem onog na granici šta radi. Jednostavno, došlo je do zagušenja i do prestanka otkupa mleka i zato su mlekare ucenjivale potrošače i plaćale litar 20 dinara", kaže Palamarević.
On ističe da je dodatni problem i to što strani trgovinski lanci koji posluju u Srbiji radije uvoze sireve iz svoje države.
"Imaju ozbiljne marže i potrošači plaćaju proizvode 40, a neke i 70 posto skuplje nego što je realna cena. Oni ne uvoze mleko, jer je to neisplativo, već mlečne proizvode. A koliko je to pogubno po domaće stočare ilustruje primer da jedan kilogram mleka u prahu menja 10 litara mleka, a isto toliko i kilogram sira. Kad uvezete 25 tona sira, vi imate višak od 250.000 litara mleka koje je proizvedeno na domaćim farmama", objašnjava predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije.
Po grlu 2.000 evra godišnje
Kada su u pitanju subvencije, Milija Palamarević, kaže da za jedno prosečno grlo, na godišnjem nivou stočar može da dobije dopunske stimulacije od oko 2.000 evra, zahvaljujući merama koje su udruženja izdejstvovala pre dve i po godine.
"Lično sam učestvovao u tim pregovorima sa tadašnjim ministrima poljoprivrede, trgovine i finansija i predsednikom Aleksandrom Vučićem i dogovorili smo 19 dinara po grlu za litar mleka, 40.000 dinara po kravi, a nakon toga je predsednik obećao da će povećati na 55.000 dinara što je i učinjeno. Tada je odobrena i mera od 100.000 dinara u prve tri godine po junici, da bi se olakšalo stočarima, jer domaćin koji hoće da odgaja svoje tele, od trenutka kada se oteli, do momenta kada to grlo stigne na telenje, nema nikakvu produkciju tri godine i praktično nema korist, a mora da hrani tele i mi smo se trudili da izdejstvujemo tu dopunsku stimulaciju, da se ljudima olakša, da ne odustanu od proizvodnje", objašnjava Palamarević.
On smatra da su zlonamerne optužbe da država ne izdvaja dovoljno novca za subvencije, iako napominje da bi svakako bilo dobro da stočari mogu da dobiju i više.
"Ako imate kravu koja prosečno daje 6.000 litara mleka za jednu laktaciju, odnosno 305 dana godišnje u muži i to pomnožite sa 19 dinara, to je 1.000 evra od te krave, što se tiče premije. Zatim 55.000 dinara je subvencija, što je oko 450 evra i još jedno tele othranjeno sa od 900 do 1.000 evra. Prosečan stočar znači ima oko 2.000 evra subvencije na godišnjem nivou", kaže Palamarević.
Ipak, nema tih subvencija koje mogu da pomognu, ako na kraju mukotrpnog rada i prolivenog znoja, na polju i u štali, stočari nemaju kome da prodaju mleko, kao što se ovih dana dešavalo, kada su mlekare počele da otkazuju otkup i da ucenjuju seljake.