Ekonomija
Izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji: Koje su potencijalne lokacije
Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" je rekao da je ruska tehnologija među najmodernijima u svetu kada je reč o nuklearnim elektranama, ali da Srbija treba da uzme u obzir sve opcije, te da su svi potencijalni partneri u igri, jer se nalazimo u "nultoj referentnoj tački"
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović je izjavio da je Srbija na vratima nuklearne renesanse, ali da je izbor partnera za izgradnju nuklearke spoljnopolitičko, kao i ekonomsko, tehničko-naučno i tehnološko pitanje. On je ukazao da je ruska tehnologija među najmodernijima u svetu kada je reč o nuklearnim elektranama, ali da Srbija treba da uzme u obzir sve opcije, te da su svi potencijalni partneri u igri, jer se nalazimo u "nultoj referentnoj tački".
Ministarka Dubravka Đedović Handanović je na sastanku sa delegacijom ruske korporacije "Rosatom", koju je predvodio generalni direktor Aleksej Lihačov rekla da će Srbija od 2040. godine moći da ima nuklearnu elektranu, a da će do tada biti razvijena i tehnologija malih modularnih reaktora.
"Srbija, na vratima nuklearne renesanse, treba da uzme u obzir sve opcije, poput EDF-a, 'Rosatoma' i ostalih partnera", rekao je Dimović za RTS, napominjući da će sve odluke biti donete u skladu sa nacionalnim interesima naše zemlje.
Prema njegovim rečima, saradnja s partnerima pre svega se odnosi na razmenu ekspertize, transfer tehnologije i znanja, obuku kadrova i učešće u savetodavnoj ulozi u izboru kadrova i pravno regulatornog okvira.
"Iskustva su od nemerljivog značaja, s obzirom na to da je 'Rosatom' učestvovao u izgradnji većine nuklearnih elektrana u svetu, uključujući i one u regionu", naveo je Dimović.
On je objasnio da bi prve dve faze priprema trebalo da se završe do 2032. godine, kada bi trebalo da bude završen izbor tehnologije, lokacije za gradnju i pravno regulatornog okvira, da se napreduje u izboru baze kadrova, kao i da se pronađe model finansiranja.
Na pitanje koje lokacije ulaze u izbor za gradnju, Dimović je rekao da postrojenje mora biti pored vodenog recipijenta ili u napuštenom termoenergetskom postrojenju.
"Prerano je izlaziti sa preciznim podacima, jer postoje rokovi i metodologija. Očekujem i protivljenje u delu javnosti. Potreban je iskren, transparentan i direktan dijalog sa javnim mnjenjem", ukazao je Dimović.
Dodao je da pitanje odlaganja radioaktivnog otpada treba rešavati po ugledu na druge zemlje, poput Slovenije, Rusije i Finske.
"Srbiji su potrebni znanje i društvena prihvatljivost. U uslovima ukupnog nedostatka električne energije, nuklearna energija bi mogla da bude deo rešenja. Želeo bih da oko 50 odsto proizvodnje bude iz nuklearne energije za baznu potrošnju, a ostalo iz alternativnih izvora. Pravimo energetski miks, jer ne možemo preko noći da zamenimo termoelektrane", kazao je Dimović.
Live
