Norveški državni fond, vredan 1,3 biliona dolara, prijavio je najveći gubitak od finansijske krize 2008. godine, zbog ogromne inflacije, visokih troškova kredita i posledica sukoba u Ukrajini.
Fond, koji upravlja norveškim fosilnim bogatstvom, izgubio je 14,1 odsto u 2022. godini, što je oko 164 milijarde dolara, navodi se u saopštenju. Fond je je najveći pojedinačni vlasnik akcija na svetu, a njegovi prinosi veoma zavise od kretanja na tržištu, piše "Blumberg".
Glavni izvršni direktor Nikolaj Tangen proveo je prošlu godinu upozoravajući da se rast fonda, prvi put u proteklih 25 godina, verovatno neće nastaviti u okruženju rastućih troškova pozajmljivanja i inflacije koja je dovela do pada akcija sa istorijskih maksimuma.
Stvaranje viška prinosa na tržištima u padu je ključno, rekao je on. Fond je to uspeo prošle godine, nadmašivši referentnu vrednost prema kojoj se meri.
"Na tržište su uticali rat u Evropi, visoka inflacija i rastuće kamatne stope", naveo je Tangen u saopštenju, u kojem navodi: "Ovo je istovremeno negativno uticalo i na tržište akcija i na tržište obveznica, što je veoma neobično. Svi sektori na tržištu kapitala imali su negativne povraćaje, sa izuzetkom energetike."
Osnovan devedesetih godina prošlog veka, sa ciljem da investira u norveška naftna bogatstva, fond je postigao prosečnu zaradu od šest odsto tokom četvrt veka postojanja. Prošle godine, fond je izgubio 15,3 odsto na akcijama i 12,1 odsto na investicijama sa fiksiranim prihodom.
Tangen je pojačao tim za ulaganje u pripremi za produženi pad akcija i u decembru je predstavio trogodišnji plan za zaustavljanje gubitaka. Ključ za prevazilaženje problema biće "podsticanje fonda da postane dugoročniji i aktivniji u negativnoj selekciji", rekao je tada.
U želji da potroši norveške prihode od nafte i gasa za podsticanje zelene tranzicije, fond razmatra ulaganja u skladištenje i prenos obnovljive energije u budućnosti.
Prošle godine, fond je smanjio svoje učešće u najvećim svetskim naftnim i gasnim kompanijama, ubirajući profit nakon skoka cena energije 2022. godine. Kupio je velike tehnološke kompanije i farmaceutske proizvode i povećao udeo u četiri kompanije za nekretnine.
Fond je takođe preporučio da se dugoročno razmotri dodavanje akcija koje ne kotiraju na berzi kako bi se povećali prihodi. Iako fondu trenutno nije dozvoljeno da vrši takva ulaganja, "sve je više i više nagoveštaja da se veći udeo zarade dešava na tržištu koje ne kotira na berzi", navodi se u pismu koje je Ministarstvu finansija poslato početkom ove godine.
Vlada je prošle godine deponovala 1,1 bilion kruna (110 milijardi dolara) u fond.