Profesionalni vozači kamiona sa Zapadnog Balkana, koji su krajem januara na pet dana blokirali teretne granične prelaze, sada najavljuju mogućnost novih protesta. Rešenje za njihov status nije pronađeno, tako da će od 11. aprila, kada počinje potpuna primena digitalne kontrole spoljnih granica Šengena praktično svim profesionalnim vozačima biti onemogućen normalan rad u EU. Brisel u međuvremenu nije odustao od spornog pravila da oni tokom šest meseci mogu boraviti najviše 90 dana na teritoriji Šengena.
Iako je predstavljena nova vizna strategija, Evropske unije koja prepoznaje poseban status za profesionalne vozače, potrebno je vreme za njenu primenu zbog birokratskih procedura, a do tada se i dalje dešava da policija u EU hapsi i deportuje vozače u zemlje Zapadnog Balkana. Održano je više sastanaka radne grupe, koja je trebalo da pronađe prelazno rešenje, ali to toga nije došlo i iz Brisela je poručeno vozačima da treba da se prilagode postojećim pravilima. Pojedini prevoznici su problem pokušali da reše podnošenjem zahteva za vizu, međutim, odgovori si bili negativni. Procenjuje se da je prethodnom blokadom granica nastala šteta od nekoliko stotina miliona evra, a sada se čini da je nova blokada graničnih prelaza sve izvesnija.
Ekonomista Ivan Arnautović je u emisiji "Jutro na RT" rekao da nova pravila ne donose ništa dobro i da nismo ni svesni koliko negativnih posledica mogu da imaju.
"Ovom temom se trenutno najviše bave prevoznici, ali taj problem će se vrlo brzo prebaciti i na same privrednike i na državu. Dolazite u situaciju da se ograničavate da možete boraviti samo 90 dana u toku pola godine na teritoriji EU, što znači da će vozač moći da radi tri meseca, a onda će prevoznik morati da ga šalje na godišnji odmor. To je ciklus koji teško da kompanija može da podnese. To je potpuno neodrživo", ukazao je Arnautović.
To znači da će i oni šoferi koje trenutno angažuju moći upola manje vremena da provedu "na točkovima" u inostranstvu i da će biti neophodno da zaposle više ljudi, što nije samo finansijski teško, već i logistički, jer ovaj sektor ionako kuburi sa nedostatkom radne snage. Prevoznici su više puta upozorili da bi cene transporta zbog toga mogle da porastu i do 50 odsto i poručili da će "biti zanimljivo kada taj skok dođe na police, rafove i do krajnjih potrošača u EU".
Ivan Arnautović je napomenuo da i inače Srbiji nedostaje oko 10.000 do 12.000 vozača i, kada budemo imali ova ograničenja, praktično će se prepoloviti usluga prevoza, što je projekat koji može dovesti do gašenja brojnih transportnih firmi.
"Kao rešenje se nudi, da se naši vozači, što je bila i preporuka Evropske komisije, direktno obrate zemljama članicama da od njih pojedinačno traže ustupke. Od 27 zemalja, samo Poljska i Belgija su dogovorile i to tako što su rekli da vozači mogu da rade, ali da se zaposle u njihovim firmama. Drugi efekat ove mere je da naša radna snaga ode iz Srbije ili da naši prevoznici otvore preduzeća u zemljama regiona. Na taj način smanjujete naš BDP, više niste u sistemu oporezivanja države Srbije, nego sve ono što ostvarite negde ponovo ide u kasu EU", naveo je ekonomista.
Arnautović je ukazao da su ove mere možda i jedan pokušaj da se radna snaga EU zameni našim kvalitetnim ljudima, jer njih ne interesuje šta će se ovde dešavati.
"S druge strane, privreda i trgovinski lanci snabdevanja dolaze u ozbiljan problem. Kada se nešto prepolovi na pola, kao u ovom slučaju broj raspoloživih vozača, troškovi transporta će porasti. Sve će biti mnogo skuplje, jer će voziti samo oni koji ispunjavaju uslove. Vodite jednu potpuno nelojalnu konkurenciju. Cena prevoza se posle odražava na krajnju cenu proizvoda. Procena Privredne komore Srbije je bila da je gubitak zbog blokada na dnevnom nivou bio oko 50 miliona evra. Teško je to precizno izračunati, ali je sigurno da je šteta od zatvaranja granica ogromna", istakao je sagovornik RT Balkan.
On je istakao da EU nema sluha za problem vozača i podsetio da su se potpuno oglušili o sve molbe, tako da "ispada da su nam samo protraćili dragoceno vreme".
"Žao mi je što ne postoji nikakvo razumevanje za ovaj problem. Videli smo da su zbog prethodne blokade graničnih prelaza štetu pretrpele i strane kompanije koje posluju u Srbiji, ali da EU ne vodi računa čak ni o njima. EU je naš najveći spoljnotrgovinski partner, ali njih nisu interesovale posledice koje će trpeti ni naše, ni njihove firme", rekao je Ivan Arnautović.
On je ukazao da je odluka EU vid političkog pritiska na Balkan. Dodao je i da bi potencijalno ovaj problem, kada su u pitanju posledice po domaću privredu i po ekonomije u okruženju, mogao čak biti i veći od problema sa Naftnom industrijom Srbije.
Prevoznici iz BiH su inače već doneli odluku da će 12. marta blokirati sve granične prelaze ako do 10. marta ne dobiju rešenje problema boravka u Evropskoj uniji koji su nastali usledili Šengenskog zakona. Najava blokade usledila je nakon što je iz Brisela rečeno da im rešenje mogu ponuditi tek od juna, a nakon sastanka u Doboju, u subotu su poručili da od Saveta ministara očekuju da preduzmu sve neophodne poteze i obezbede pismene garancije.
"Ovaj put smo doneli odluku da bez papira na bilo kakva obećanja nećemo pristajati, sa blokadom i protestima ne prestajemo sve dok ne dobijemo napismeno, jer mi svakako stajemo. Ne možemo više da funkcionišemo, jer svaka roba koja je natovarena pitanje je da li će vozač preći granicu ili neće. U tome je problem. Nama je ključno da se uvede moratorijum na period do rešavanja viza, nama treba papir da nas niko neće dirati", kazao je predstavnik prevoznika Zijad Šarić za RTRS.
Najveće probleme, kako su naveli, imaju na granici sa Hrvatskom i očekuju više razumevanja upravo s te strane.