Ekonomija

Motor američke ekonomije zaribao: Potrošnja u slobodnom padu

Nestaju štednje i jeftini krediti koji su Amerikancima omogućavali ogromnu potrošnju
Motor američke ekonomije zaribao: Potrošnja u slobodnom paduwww.globallookpress.com © Graham Hughes/Keystone Press Agency

Motor američke ekonomije — potrošnja — počinje da se "štuca", piše "Volstrit džornal".

Kupovina na malo opala je u tri od protekla četiri meseca. Potrošnja na usluge, uključujući stanarinu, frizera i većinu računa, ostala je na istom nivou u decembru, nakon prilagođavanja inflaciji, što je najgore mesečno očitavanje u skoro godinu dana. Prodaja nekretnina u SAD pala je prošle godine na najniži nivo od 2014. godine kako su hipoteke porasle. Auto industrija je zabeležila najgoru prodajnu godinu u više od jedne decenije.

To je veliki preokret od druge polovine 2020. godine, kada su Amerikanci podigli ekonomiju iz pandemije, pomažući SAD da izbegnu ono za šta su se mnogi ekonomisti brinuli da bi bio produženi pad. Potrošači su pokupovali bicikle za vežbanje, televizore i laptop računare za školarce tokom karantina. Kada su ograničenja ukinuta, požurili su nazad u svoje omiljene restorane i turističke destinacije.

I nastavili su da troše, potpomognuti vladinim stimulacijama, lepim ponudama za štednju i jeftinim kreditima, čak i kada je inflacija rasla. Uspeli su čak da prevaziđu prošlogodišnju inflaciju, najvišu u poslednje četiri decenije. Tokom većeg dela 2022. rast potrošnje premašio je rast cena za oko dva procentna poena.

Sada sile koje su pomogle održavanju visoke potrošnje slabe, a inflacija ostaje na visokom nivou.

Udeo mesečnog prihoda koji su Amerikanci izdvajali za štednju iznosio je 3,4 odsto u decembru, što je manje od 7,5 odsto godinu dana ranije. Kamatne stope na kreditne kartice rastu, a zvaničnici Federalnih rezervi su signalizirali da planiraju dodatno povećanje od četvrtine procentnog poena u odnosu na referentnu stopu centralne banke ove nedelje. To bi dovelo do stope između 4,5 i 4,75 odsto, sa skoro nule na početku prošle godine.

Godišnja inflacija, merena indeksom potrošačkih cena, ostala je iznad 5 odsto u decembru 19. mesec zaredom, što je najduži niz od ranih 1980-ih.

Potrošnja u SAD čini otprilike 70 odsto ekonomije. Potrošači koji sada prelaze na nižu brzinu ključni su razlog zašto poslovni i akademski ekonomisti koje je anketirao "Volstrit džornal" procenjuju da je verovatnoća recesije u narednih 12 meseci 61 odsto. Međutim, mnogi ekonomisti veruju da bi SAD mogle u potpunosti da izbegnu recesiju ako se obrasci potrošnje stabilizuju.

Postoji jedan faktor koji otežava predviđanje: dok je nezaposlenost na najnižem nivou u poslednjih pola veka, velike kompanije uključujući "Amazon", "Goldman Saks", "Majkrosoft" počele su da otpuštaju radnike.

"Poslednji bastion snage je tržište rada, ali mislim da ono ne može da izdrži sve ove druge sile", rekla je glavni ekonomista "Nejšonvajda" Keti Bostjančić.

Do sada je bilo mnogo radnih mesta, a plate su nastavile da rastu zbog pooštravanja Federalnih rezervi. Nezaposlenost je u decembru bila niskih 3,5 odsto. Cena radnog sata je porasla za 4,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U novembru je bilo oko 10,5 miliona slobodnih nepopunjenih radnih mesta, prema podacima Ministarstva rada, što je znak da je potražnja za radnom snagom i dalje jaka.

Sada su se pojavili prvi znaci slabosti tržišta rada. Poslodavci brzo otpuštaju radnike na određeno vreme, a ljudima koji izgube posao treba više vremena da pronađu nov. U međuvremenu, broj radnih sati nedeljno opada dva meseca zaredom, što je dovelo do usporavanja rasta plata radnika.

Mnoge potrošače opteretilo je i brzo povećanje stopa u protekloj godini, povezano sa pooštravanjem mera FED-a, što je povećalo cenu svih vrsta dugovanja. Hipotekarne stope su prošle jeseni dostigle 20-godišnji maksimum. Oko 57 odsto potrošača je bilo zabrinuto da li će moći da plate kiriju u četvrtom kvartalu, u odnosu na 48 odsto u trećem kvartalu, pokazalo je nedavno objavljeno ispitivanje.

Povećanja cena postepeno počinju da usporavaju potrošnju, iako će možda proći neko vreme pre nego što se efekat u potpunosti ostvari, smatra ekonomista sa Harvarda Kenet Rogof.

Džezlin Milberi (33) rekla je "Volstrit džornalu" da je bila prinuđena da napravi rezove kada ju je jesenas bankarska aplikacija obavestila da su troškovi jednomesečnih namirnica i kućnih potrepština za njenu četvoročlanu porodicu porasli na 900 dolara, sa oko 600 ili 700 dolara.

"Sada idem u tri ili četiri različite prodavnice kako bih uštedela", rekla je ona i dodala da, iako je smanjila kupovinu namirnica, odlaske kod frizera, kozmetičara, stanje na kreditnim karticama - gde plaća minimalnu potrebnu uplatu - nije.

image