Rat energentima koji je ovih dana kulminirao napadom Amerike i Izraela na Iran, pokrenula je Evropska unija na početku sukoba u Ukrajini zabranom uvoza nafte i gasa iz Ruske Federacije. Uprkos sankcijama briselskih birokrata, koji su često i na štetu država članica insistirali na zabrani ruskih energenata, Moskva nikada nikome nije zabranila da ih kupuje i ostala je siguran snabdevač za sve korektne kupce. Ovih dana sa svih strana sveta stižu poruke da bi upravo Rusija mogla biti spas za države kojima je zbog zatvaranja Ormuskog moreuza onemogućena isporuka nafte, ali i gasa iz Katara.
A sve što se dešava je potpuno suprotno od onoga što su evropski i američki zvaničnici želeli – umesto da Rusiju nateraju da padne na kolena, zapravo su svojom pogrešnom politikom primorali druge zemlje da se vrate ruskim energentima, a u slučaju EU – velike su šanse da će i sama morati da napravi taj zaokret, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje. A o ceni koju će morati da plate zbog vrtoglavog skoka na berzama nafte i gasa, da i ne govorimo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Moskva beleži značajan rast potražnje za ruskim energentima zbog situacije na Bliskom istoku i rata u Iranu. Peskov je poručio da Moskva neće objavljivati nikakve podatke o količinama iz očiglednih razloga, jer je previše onih koji joj ne žele dobro, ali je istakao da Rusija može garantovati stabilnost svih isporuka koje su zaključene ugovorom.
Nafta više nije samo ekonomski resurs, već geopolitičko oružje. A to se najbolje vidi kada se pogleda statistika zemalja koje je imaju najviše.
Prema podacima OPEK i OEC Na prvom mestu po rezervama je Venecuela, čiji je predsednik Nikolas Maduro otet od strane SAD. Među prvih sedam zemalja sa najvećim rezervama su Saudijska Arabija, Iran, Irak, UAE i Kuvajt kojima je onemogućen izvoz, jer je najznačajnija ruta, Ormuski moreuz, zatvorena. Osim njih, na trećem mestu je Kanada, a na sedmom Rusija.
Međunarodni ekspert za energetiku Dušan Vasiljević je izjavio da zatvaranjem Ormuskog moreuza Rusija postaje jedina moguća alternativa za Evropu i Aziju s obzirom na to da sada neće biti nafte i gasa sa Bliskog istoka.
"To se već i desilo s obzirom na to da su Amerikanci dali saglasnost da Indija ponovo počne da uvozi rusku naftu, jer Indiji treba, a nema odakle. Verovatno će se nešto slično desiti i sa Evropom ukoliko ovaj rat potraje, gde će jedan deo tih energenata morati da se nadomesti iz Rusije", ocenio je on za Tanjug.
Vasiljević je napomenuo da zatvaranje Ormuskog moreuza nosi sa sobom velike dugoročne posledice, jer kroz njega prolazi oko 20 odsto svetske nafte, i dodao da zatvaranje ovog moreuza pravi problem i u cenama i u snabdevanju, ali i proizvođačima i kupcima.
"S druge strane, Iran sam ima problem oko toga zato što su njegove luke za isporuku nafte unutar Persijskog zaliva, i on ne može da isporuči ni tu svoju naftu pre svega Kini koja je najveći potrošač, a onda i ostalim korisnicima", istakao je Vasiljević.
Kada je reč o Srbiji, on je rekao da iako će zatvaranje Ormuskog moreuza uticati na Srbiju jer će se povećati cene energenata, država će verovatno na neki način moći to da nadomesti dugoročnim ugovorima koje je sklopila.
Odgovarajući na pitanje da li je sada moguće logistički preusmeriti izvoz nekim drugim rutama, ili su kapaciteti za to ograničeni, Vasiljević je napomenuo da u Persijskom zalivu ne postoje naftovodi, zbog čega neće biti moguća isporuka nafte odatle.
"Svi oni koji tamo proizvode naftu i tečni gas skladištiće ga do nekog trenutka, ali mislim da su ta skladišta već puna i da će onda morati da obustave proizvodnju. To onda stvara nestašicu u svetu", ocenio je Dušan Vasiljević.
On je ukazao da ovaj sukob pravi krizu u svim ostalim poljima koja će se osetiti pre ili kasnije u svim zemljama sveta.
Vasiljević je dodao da se Evropa sada nalazi pred novom gasnom krizom s obzirom na to da je Katar obustavio proizvodnju LNG i da je cena gasa u Evropi skočila za 45 odsto. Dodao je da američki tečni gas ne zadovoljava sve potrebe i da je znatno skuplji od ruskog gasa, i zaključio da će Evropa morati da se okrene nekoj drugoj alternativi, najverovatnije Rusiji.
Ekonomista Ljubodrag Savić je rekao da sukob na Bliskom istoku može imati značajnije ekonomske posledice nego što je to bilo tokom ekonomske krize 2008. godine. On smatra da bi Rusija mogla da ojača svoju poziciju, naročito na evropskom tržištu.
"Evropa će morati da razume da je najbliži komšija često i najvažniji partner. Ekonomija i politika ne mogu se uvek voditi istim aršinima", ističe Ljubodrag Savić.