Poslednjih meseci, diversifikacija izvora gasa bila je jedna od glavnih tema briselskih birokrata, a Azerbejdžan gotovo preko noći postao je jedan od "vodećih evropskih partnera u rešavanju problema zavisnosti od ruskog gasa". Ipak, da li je ova južnokavkaska država zaista "sveti gral" za evropske gasne potrebe ili je reč o još jednoj lažnoj nadi?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas otpočinjanju radova na izgradnji gasnog interkonektora u Kostinbrodu, nedaleko od bugarske prestonice Sofije. Tom skupu prisustvovao je veliki broj srpskih i bugarskih zvaničnika, uključujući i predsednika Bugarske Rumena Radeva, kao i ministre energetike obe zemlje.
"Sve ovo se radi da bismo u budućnosti mogli da koristimo i azerbejdžanski gas", rekao je Vučić u razgovoru sa Radevom, na šta je bugarski predsednik kazao da Srbija i Bugarska mogu zajedno izaći na tendere kako bi obe zemlje dobile najbolju cenu.
Okretanje Azerbejdžanu kao potencijalnom dobavljaču gasa u Evropskoj uniji nije ništa novo. Od kada je EU počela da uvodi ekonomske sankcije Rusiji početkom prošle godine, kao i od kada se obavezala da će se "osloboditi zavisnosti od ruskog gasa i diversifikovati izvore", manje-više svaka zemlja na evropskoj periferiji koja poseduje zalihe tog energenta postala je meta diplomatske ofanzive briselskih zvaničnika.
Azerbejdžan je bio jedan od prvih na toj listi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je Baku sredinom jula, kada je potpisan sporazum o dupliranju uvoza azerbejdžanskog gasa u EU do 2027. godine.
"Danas, ovim memorandumom o razumevanju, otvaramo novo poglavlje u našoj energetskoj saradnji sa Azerbejdžanom, ključnim partnerom u pokušajima da se udaljimo od korišćenja ruskih energenata", rekla je ona tom prilikom.
Evropska zamisao je bila da se količina gasa koji se iz te južnokavkaske države uvozi preko Južnog gasnog koridora duplira do 2027. godine.
"Obe strane teže da razviju bilateralnu trgovinu prirodnim gasom, uključujući izvoz u Evropsku uniju preko Južnog gasnog koridora, koja će dostići najmanje 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje do 2027. godine", piše u delu memoranduma koji je preneo Rojters.
Da li je diversifikacija gasa preko Azerbejdžana realna?
Tokom 2021. godine, Azerbejdžan je u Evropsku uniju izvezao ukupno 8,2 milijardi kubnih metara gasa. Godinu dana kasnije, usled očajničkih pokušaja Evropske unije da prekine uvoz ruskog gasa, ta brojka je porasla na 11,3 milijarde kubnih metara, a za ovu godinu najavljeno je još jedno blago povećanje na 11,6 milijardi.
Azerbejdžan je tokom 2021. godine izvezao ukupno 19 milijardi kubnih metara gasa, a očekuje se da će ta brojka porasti na 24 milijarde tokom ove godine. Ipak, to je i dalje daleko manje od količina koje su potrebne Evropskoj uniji.
Pre dve godine, članice EU potrošile su ukupno 412 milijardi kubnih metara gasa, od čega je uvezeno 83 odsto. Samim tim, jasno je da gas iz Azerbejdžana može da pokrije tek 2,6 odsto evropskih potreba za tim energentom.
Pre nego što je započela kampanju "diversifikacije nepouzdanog ruskog gasa", Evropska unija je zadovoljavala 43 odsto svojih potreba za tim energentom iz Rusije. Samim tim ostaje nejasno kako je to Evropska unija zamislila da ruski gas zameni onim iz Azerbejdžana ukoliko ta zemlja može da podmiri dva do tri odsto energetksih potreba EU.
Azerbejdžan uvozi gas iz Rusije?
Još jednu zanimljivost predstavlja činjenica da su azerbejdžanska državna kompanija za gas SOKAR i vodeći ruski proizvođač gasa "Gasprom" 18. novembra potpisali sporazum o snabdevanju gasom iz Rusije. Prema tom sporazumu, "Gasprom" se obavezao da će u Azerbejdžan izvesti oko milion kubnih metara gasa do marta 2023. godine.
SOKAR je tom prilikom u saopštenju objavio da već dugo vremena sarađuje sa "Gaspromom", kao i da te dve kompanije "pokušavaju da optimizuju svoju infrastrukturu organizovanjem međusobne razmene gasnih tokova". Upravo bi se iza tog birokratskog jezika moglo kriti rešenje zagonetke Evrope i azerbejdžanskog gasa.
Iako se Azerbejdžan obavezao da će povećati izvoz gasa u Evropsku uniju tokom narednih nekoliko godina, na njihovom najvećem gasnom polju Šah Deniz, koje pokriva celokupan azerbejdžanski izvoz, nema naznaka da će se proizvodnja povećati, preneo je portal "Jurejža net".
Činjenica da je Azerbejdžan potpisao ugovor o uvozu ruskog gasa ukazuje da ta zemlja u najmanju ruku želi da iskoristi ruski gas kako bi podmirila potrebe sopstvenog tržišta, ali to bi mogao da bude još jedan put do evropskog tržišta za ruski gas.
Sličan model već se primenjuje i na drugu sankcionisanu rusku robu. Na primer, ruski naftni tankeri koriste pomorski prostor nedaleko od španske luke Seuta kako bi prebacili naftu sa manjih na veće tankere, dok je Turska postala centar zaobilaženja američkih sankcija protiv ruske avioindustrije.
Čak je i "Njujork tajms" nedavno pisao o tome kako države poput Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana, ali i zemlje Centralne Azije predstavljaju alternativni put za rusku robu do svetskih tržišta.
Samim tim, nije nezamislivo da bi i gas mogao da dođe do svojih evropskih kupaca preko Južnog Kavkaza.