Američko-izraelski rat protiv Irana doveo je do naglog skoka cena energenata i ozbiljnih poremećaja u izvozu nafte i gasa, a zbog situacije u Persijskom zalivu, ključni proizvođači od Katara do Iraka dodatno su smanjili proizvodnju, ostavljajući svetsko tržište u stanju duboke neizvesnosti.
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović je za RT Balkan istakao da cene nafte rastu "iz sata u sat" i da tržište reaguje na događaje na Bliskom istoku, naglasivši da će dalji rast cena zavisiti od trajanja sukoba u ovom regionu.
"Cena nafte je porasla sa 60 dolara po barelu, koliko je bila pre početka bombardovanja Irana, na sadašnjih oko 100 dolara. Sada je pitanje koliko će dugo trajati sukob i šta tržište očekuje u narednim nedeljama. Ako se situacija produži, cena može da dostigne 110, 120, pa i 150 dolara po barelu", rekao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, ukoliko se sukob nastavi, najugroženije će biti zemlje koje nemaju dovoljno sirove nafte na svojoj teritoriji, a to je, kako podvlači, većina čovečanstva.
On ističe da bi, u slučaju da se rat produži na šest ili dvanaest meseci, moglo doći do globalne energetske krize.
"U tom slučaju, niko ne može da predvidi gde će se cenovni nivoi zaustaviti", ukazuje Gavrilović.
On takođe napominje da nije u pitanju samo cena nafte, već i cena gasa.
Energetska zavisnost Evrope
Katar više ne može da isporučuje gas Evropi, a Putin je izjavio da možda neće biti ruskog gasa za kontinent, jer Rusija može da se okrene drugim tržištima. Pitanje koje se postavlja je da li će gas iz Amerike postati jedina opcija, pod uslovom da SAD budu spremne da ga prodaju.
Gavrilović napominje da je kontinent značajno zavisan od isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG), budući da su se "evropske zemlje samoizolovale od isporuka najpovoljnijih energenata iz Ruske Federacije", i sada evropska gasna privreda u velikoj meri zavisi od isporuka tečnog gasa.
Naglašava da je jedan od glavnih dobavljača tog gasa za EU Katar.
"Gas iz Katara da bi stigao do Evrope mora da prođe kroz Ormuski moreuz, što predstavlja veliki rizik i povećava cenu", konstatuje Gavrilović.
On takođe ukazuje na činjenicu da je američki gas zamenio veliki deo gasa koji je u Evropu ranije dolazio iz Rusije, i objašnjava da SAD isporučuju gas tankerima koji hlade gas i pretvaraju ga u tečno stanje, što je, ističe, dvostruko ili trostruko skuplje nego 'gasoviti' prirodni gas koji dolazi uobičajenim putem, gasovodima.
"U slučaju nastavka sukoba, najelegantnije, najbrže i najjeftinije rešenje za Evropu je da ponovo uspostavi energetske koridore ka Rusiji", konstatuje gost RT Balkan.
Gavrilović pojašnjava da bi u ekonomskom smislu ponovno uspostavljanje energetskih koridora ka Rusiji odmah smirilo divljanje cena u Evropi i donelo Evropskoj uniji dodatni nivo konkurentnosti koji je izgubila u poslednjih pet godina.
Gavrilović naglašava da će odluka o ponovnom uspostavljanju energetskih veza sa Rusijom zavisiti od političkih odluka lidera najvećih evropskih država, a moguće je, kako kaže, da će pojedini od njih biti smenjeni u nekom trenutku.
"Ukoliko se sukob produži i dovede do značajnog povećanja cena energenata, stanovništvo u evropskim državama će reagovati, smatra Gavrilović i podseća da većinu velikih EU država uskoro očekuju izbori, tako da je, prema njegovim rečima, moguće da nova politička garnitura usmeri zemlje ka drugačijoj političkoj i ekonomskoj politici.
Energetska situacija u Srbiji
Gavrilović pojašnjava da je cena nafte u Srbiji vezana za dugoročniju formulu, koja omogućava da se kratkotrajni "šokovi" od nekoliko dana amortizuju i ne prenesu odmah na cenu goriva na pumpama.
"Međutim, ako cena ostane visoka tokom mesec dana ili više, svakako će uticati na našu naftnu formulu, što će dovesti do rasta cena na pumpama, osim ako država ne primeni neke druge mehanizme, kao što su akcize, kako bi amortizovala deo porasta cene", objašnjava Gavrilović, dodajući da to dovodi do gubitka za državu.
On takođe napominje da trenutno oko 40 odsto cene jednog litra naftnog derivata na pumpi čine akcize i porez na dodatu vrednost (PDV).
"Toliko država uzima na ime akciza. To je oko 2,6 milijardi evra na godišnjem nivou, što predstavlja oko 13 odsto budžeta Srbije", precizira Gavrilović.
Prema njegovim rečima, u skladu s projekcijama za rast privrede i budžet, Srbija će imati isplanirani deficit od oko tri milijarde evra.
"Kada na ovih tri milijarde dodate nedostatak akciza na gorivo, dolazimo do 5 ili 5,5 milijardi evra, što, između ostalog poskupljuje i javni dug Srbije, naglašava Gavrilović.
Saradnja sa Rusijom i bezbednost snabdevanja gasom
Kada je reč o gasu, Gavrilović ističe da presudnu ulogu igra saradnja između Srbije i Rusije.
"Srbija je u normalnim godinama imala povlašćeni status u trgovini prirodnim gasom sa Rusijom, sa cenom koja je bila oko 20-25 odsto ispod tržišne cene u Evropi,
Gavrilović napominje da je Srbija i dalje oslonjena na ruski gas, koji dolazi preko "Turskog toka", i podseća da je bilo spekulacija o tome da podvodni deo "Turskog toka", doživi sudbinu "Severnog toka", što bi, naglašava, za nas bilo katastrofalno.
"Imamo dobre cene i bezbednost snabdevanja zato što imamo saradnju sa Ruskom Federacijom, ali ako se taj dotok gasa prekine na bilo koji način, Srbija će se naći u istoj situaciji kao Evropska unija danas – oslonjena na LNG isporuke, što će značiti višestruko povećanje cene gasa.
To, upozorava Gavrilović, "ni 'Srbijagas' neće moći da amortizuje".