Vlada Srbije je juče na vanrednoj sednici donela odluku o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora do 19. marta. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je izjavila da je suština ove zabrane zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu.
Ova odluka Vlade Srbije najviše će pogoditi tri zemlje kojima smo prodavali najviše goriva - Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i Crnu Goru, izjavio je ekonomista Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za "Jutro na RT".
Podaci PKS pokazuju da je Srbija tokom prošle godine izvezla ukupno 478.627 tona naftnih derivata, od kojih je 215.943 tone išlo za BiH, 94.170 tona za Bugarsku, 49.870 tona za Crnu Goru.
Osim globalnih potresa na tržištu energenata, Srbija čeka i epilog krize koja je izazvana američkim sankcijama protiv ruskih naftnih kompanija, koja je pogodila i Naftnu industriju Srbije, koja je u većinskom vlasništvu "Gaspromnjefta".
Stanić je istakao da je važno što je NIS dobio licencu do 20. marta i da je bitno da ona bude produžena, jer proizvodnjom u Rafineriji u Pančevu, Srbija može da utiče na snabdevenost domaćeg tržišta. On je podsetio da država već nekoliko godina kontroliše cenu derivata, ali da je globalni naftni šok, definitivno uticao na to da cena više ne može da se kontroliše na taj način, odnosno da mora postepeno da poraste.
"Činjenica je da je to što mi proizvedemo, kada JANAF i NIS normalno funkcionišu dovoljno za domaće tržište, ali je sada pitanje oko situacije sa MOL-om i preuzimanja NIS-a. Očekivalo se da će to biti rešeno do aprila, kada se očekuju izbori u Mađarskoj, ali je situacija na Bliskom istoku poremetila te planove i sada je neizvesno šta će biti sa prodajom ruskog udela u NIS-u", kazao je Bojan Stanić.
On je objasnio da osim kontrole cene, država ima mogućnost promene njene strukture.
"Imate nabavnu cenu, akcize, takse i to može da se smanji, ali to ima uticaj na budžet. Bitno je da ne preopteretite previše građane i privredu", kazao je Stanić.
On je ukazao da je cena nafte ukalkulisana u svaku robu, zato što ona mora da se transportuje i napomenuo da, u tom pogledu, naročito kada je u pitanju uvozna roba, cena odmah raste.
"Prelivanje u smislu iflatornog pritiska je brzo, ali iz najava i pretnji čujemo da bi ovo moglo da potraje, jer Amerika, Izrael i Iran šalju upozoravajuće poruke. Sve to dovodi do jedne neizvesnosti na tržištu i dugoročno ćemo osećati posledice", kazao je Stanić.
Podsetio je da su iz saudijske kompanije upozorili da, ako sukob potraje, nafta može otići na 150 dolara.
"Zamislite kada smo imali onu paniku na 110 ili 119 dolara, šta bi se desilo da cena ode na 150 dolara", kazao je Bojan Stanić.
On je rekao da se efekat globalne krize može ublažiti na nekoliko meseci, do godinu dana, ali da se posledice najčešće i posle samo sedam ili deset dana vide na budžetu.
Bojan Stanić je napomenuo da sada već postoje razne glasine i u Americi i u EU, da se može relaksirati uvoz nafte iz Rusije, ako ova kriza na Bliskom istoku potraje.
On je rekao da će problem sa gasom možda biti i veći nego sa naftom. Dodao je da očekuje da će u narednih mesec ili dva, Srbija potpisati ugovor o snabdevanju sa Rusijom na šest do devet meseci.
Prema podacima o strukturi izvoza, Srbija na tržišta Bliskog istoka najviše plasira vojnu opremu, ali i određene proizvode široke potrošnje. Kada je reč o uvozu iz regiona Bliskog istoka, Srbija najviše nabavlja energente, industrijske hemikalije i određenu tehničku opremu, poput radara. Stanić ističe da posebnu zabrinutost izaziva mogući prekid uvoza sirovina koje se koriste u domaćoj industriji, naročito kada je u pitanju proizvodnja plastike.