Globalni potres zbog blokade Ormuskog moreuza: Kome nafta preliva, a kome sve više fali (GRAFIKA)

Efekti rata Amerike i Izraela protiv Irana postaju vidljivi širom sveta. Dok zemlje u Persijskom zalivu smanjuju ili čak prekidaju proizvodnju, jer sukob blokira izvoz i u skladištima više nemaju mesta, države koje su inače njihovi najveći kupci pokušavaju da "prežive" ovu krizu, pa dok im se rezervoari prazne, uvode zabrane izvoza derivata.

S jedne strane su Irak, Kuvajt i Saudijska Arabija, kao najveći izvoznici, a na drugoj Kina, Indija, Južna Koreja i Japan, kao najveći kupci nafte iz Persijskog zaliva.

Inače, oko 26,6 odsto svetske proizvodnje sirove nafte prolazi kroz Ormuski moreuz, gde je rat blokirao pomorski saobraćaj. Šok u snabdevanju podigao je cenu nafte, uzdrmao finansijska tržišta, povećao cene goriva i pojačao strah od većeg ekonomskog udara.

Četiri najveća proizvođača u regionu – Saudijska Arabija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt, smanjili su zajedničku proizvodnju za čak 6,7 miliona barela dnevno, prenosi Blumberg. Ta smanjenja, koja predstavljaju najopipljiviju reakciju na strani ponude od početka rata, znače da je ova grupa država smanjila zajedničku proizvodnju za približno trećinu, čime je globalna ponuda nafte umanjena za oko šest odsto.

Sukob u regionu, koji je ušao u drugu nedelju i u koji je uključeno više od 10 zemalja, primorao je proizvođače na smanjenje proizvodnje, jer je faktičko zatvaranje glavne izvozne rute dovelo do popunjavanja skladišnih kapaciteta.

Zbog poremećaja u snabdevanju cena nafte je juče porasla gotovo do 120 dolara po barelu, ali je potom pala nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nagovestio da bi rat uskoro mogao da se završi.

Prema navodima izvora, Saudijska Arabija je smanjila proizvodnju za između dva i 2,5 miliona barela dnevno, Ujedinjeni Arapski Emirati za 500.000 do 800.000 barela dnevno, Kuvajt za oko 500.000 barela dnevno, dok je Irak proizvodnju smanjio za oko 2,9 miliona barela dnevno.

Proporcionalno gledano, Irak je zabeležio najdublje rezove u proizvodnji. Smanjenja u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu iznose oko 20 do 25 odsto njihovih nivoa proizvodnje iz februara, pokazuju podaci koje je prikupio Blumberg.

S druge strane, Kina, Indija i Južna Koreja su veliki uvoznici nafte i gasa koji se isporučuju iz Zaliva, što ih takođe čini ranjivim. Kina, na primer, uvozi 70 do 75 posto svoje potrošnje sirove nafte. Inače je najveći uvoznik nafte iz Persijskog zaliva, sa 5,4 miliona barela dnevno, a među prvima je zabranila izvoz derivata iz zemlje u pokušaju da što bezbolnije prebrodi trenutnu energetsku krizu. Posle Pekinga, najveći uvoznici nafte iz ovog regiona su Indija sa 2,1 miliona barela dnevno, Južna Koreja sa 1,7 miliona aberal i Japan sa 1,6 miliona barela. Izvoz u Evropu nije količinski toliko značajan kao u prve četiri zemlje, ali je značajan zbog cenovnog pritiska, koji su potrošači već osetili na pumpama zbog poskupljenja goriva.

Naš izbor

Moskva ponovo ključni dobavljač: Da li bi rat u Iranu mogao da natera EU da se vrati ruskom gasu

Analitičari inače smatraju da će napad Donalda Trampa na Iran zadati veći udarac evropskim i azijskim ekonomijama nego samim SAD gde postoji jak domaći energetski sektor. SAD su neto izvoznik prirodnog gasa od 2017. godine i nafte od 2020. godine, pokazuju zvanični podaci, što znači da njihov sopstveni energetski sektor ima koristi od skoka cena, čak i ako će prosečno američko domaćinstvo biti teško pogođeno rastućim troškovima benzina.

Nasuprot tome, evropske i azijske ekonomije koje zavise od uvoza energije suočavaju se sa mnogo većim porastom inflacije, delimično zato što su cene prirodnog gasa na tim tržištima nestabilnije nego u SAD i već su skočile — a gorivo je ključno na njihovim domaćim energetskim tržištima.

"Fajnenšel tajms" piše da će više cene, ako se održe, podstaći inflaciju, ograničiti kupovnu moć domaćinstava i naštetiti rastu BDP-a u ekonomijama širom sveta. Centralne banke mogu biti primorane da duže drže kamatne stope nepromenjene ili čak da pooštre politiku, dok se vlade suočavaju sa dodatnim fiskalnim pritiskom ako odluče da intervenišu na energetskim tržištima kako bi ublažile uticaj na potrošače.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Moskva beleži značajan rast potražnje za ruskim energentima zbog situacije na Bliskom istoku i rata u Iranu. Peskov je poručio da Moskva neće objavljivati nikakve podatke o količinama iz očiglednih razloga, jer je previše onih koji joj ne žele dobro, ali je istakao da Rusija može garantovati stabilnost svih isporuka koje su zaključene ugovorom.