Rat SAD i Izraela protiv Irana pokrenuo je dve posledice koje su kreatori politike u Vašingtonu dugo pokušavali da izbegnu – globalnu energetsku krizu i povećanje prihoda od nafte u Rusiji.
Donald Tramp i Benjamin Netanjahu započeli su regionalni rat u jednom od najopasnijih delova sveta koji bi mogao da Rusiju učini znatno bogatijom, piše RT internešenel.
Tržište nafte žestoko uzdrmano
Oko 40 procenata svetske nafte dolazi sa Bliskog istoka – iz Irana, gde je Izrael pojačao udare na naftnu infrastrukturu (navodno bez saglasnosti Pentagona), ali i iz Iraka i država Persijskog zaliva, čija se naftna polja i rafinerije nalaze u dometu iranskih raketa i dronova.
Skoro trećina svetske nafte koja se transportuje morem prolazi kroz Ormuski moreuz, širine manje od 40 kilometara u najužem delu. Zbog iranskih napada na tankere i oklevanja zapadnih osiguravajućih kompanija, taj put je praktično zatvoren za pomorski saobraćaj.
Pošto nemaju način da iznesu naftu na tržište, a skladišta su puna, države Persijskog zaliva počele su postepeno da smanjuju proizvodnju. Kuvajt je u petak obustavio deo eksploatacije, sledeći Irak i Ujedinjene Arapske Emirate.
Kao rezultat toga, cena "brent" nafte, koja služi kao referentna za oko 80% svetske nafte, skočila je u nedelju na 119 dolara po barelu, da bi se u ponedeljak stabilizovala na 91 dolar.
Ipak, to je i dalje rast od skoro 20 dolara u odnosu na 27. februar, dan pre početka rata.
Da li ovaj rat koristi Rusiji?
Ruska Federacija je treći najveći proizvođač nafte u svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije. Rusija proizvodi oko 10,75 miliona barela dnevno, što je oko 11% svetske proizvodnje.
Međutim, u analizi RT internešenela navodi se jedna važna prednost Moskve – nije direktno uključena u rat u Persijskom zalivu i njen izvoz ne zavisi od situacije u Ormuskom moreuzu.
Ruski izvozni tip nafte "urals" već je porastao iznad zapadnog cenovnog limita od 60 dolara po barelu, dostigavši više od 71 dolara u luci utovara sredinom prošle nedelje.
Prema izveštaju agencije Rojters, cene ruske nafte u indijskim lukama u petak su čak premašile cenu "brent" nafte. Indijski uvoznici plaćali su četiri do pet dolara više po barelu za rusku naftu, što znači da je "urals" u Indiji dostigao oko 91 dolar po barelu.
Ovakva situacija pokazuje da bi Rusija mogla da bude na dobitku jer se obično "urals" prodaje jeftinije od "brent" nafte.
Zapadu je, naravno, kriva Rusija
Porast prihoda od ruske nafte predstavlja loš scenario za Vašington, a posebno za Brisel, navodi se u analizi. Šefica spoljnih poslova Evropske unije Kaja Kalas, naravno, nije propustila priliku da zablista i istakne da "kada cena nafte raste, to zapravo koristi Rusiji da finansira svoj rat".
Ona je pozvala države članice da usvoje 20. paket sankcija protiv Rusije, koji bi uključivao zabranu usluga koje podržavaju pomorski izvoz ruske nafte.
U međuvremenu, Tramp je Indiji omogućio 30 dana izuzeća od zabrane na uvoz ruske nafte.
"Indija će kupovati naftu tamo gde je dostupna. Nikada nismo zavisili od dozvole bilo koje zemlje da kupujemo rusku naftu", poručilo je rukovodstvo najmnogoljudnije zemlje na svetu.
Prognoze sve samo ne dobre
Kratkoročno, Trampova administracija pokušava da ublaži ekonomske posledice rata izbacivanjem što više nafte na tržište.
Iz Bele kuće je saopšteno da se očekuje da rat traje četiri do šest nedelja, dok su i Tramp, a i njegovi najbliži saradnici Marko Rubio i Pit Hegset, više puta ponovili da kompletna akcija ide ispred plana.
Uprkos tome, čak i ako borbe odmah prestanu, proizvodnja nafte ne može brzo da se obnovi. Ponovno pokretanje naftnih bušotina je složen i skup proces.
Investiciona banka "Džej-Pi Morgan Čejs" procenjuje da bi cena "brent" nafte mogla dostići 130 dolara po barelu.
"Volstrit džornal" je otišao korak dalje i u svojoj analizi nagovestio da bi, u slučaju da Ormuski moreuz ostane zatvoren, inflacijom korigovani istorijski maksimum mogao da dostigne oko 215 dolara po barelu, što bi predstavljalo novi rekord u realnim cenama nafte.
"Trenutno nema gornje granice cene nafte", poručio je Nil Etkinson, direktor Međunarodne agencije za energiju.