Vesele sedamdesete? Investitori se spremaju za povratak stagflacije

Investitori sada ozbiljno razmatraju mogućnost da bi rat na Bliskom istoku mogao da stvori stagflatorni šok, baš kao što se dogodilo pre 50 godina, kada je poremećaj globalnog snabdevanja energentima doveo do naglog rasta inflacije i usporenog rasta.

"Rizik od scenarija iz 1970-ih raste", rekao je Rojtersu Kaspar Hens, portfolio menadžer u "RBC Blu Bej aset menadžmentu". "Ako dođe do još jednog produženog rata, sa značajnim daljim rastom cena nafte, onda je status bezbednog utočišta državnih obveznica ugrožen, a sa tim i sva imovina".

Nafta je ključ

Epicentar strahova od stagflacije je skok cena nafte, a najveće pitanje za svetska tržišta sada je koliko dugo će te cene ostati visoke.

Brent sirova nafta je u ponedeljak skočila iznad 100 dolara po barelu i bila je na putu ka najvećem dnevnom skoku od krize izazvane kovidom. Porasla je za 70 posto od početka godine, dok su evropske veleprodajne cene gasa na najvišem nivou u više od tri godine. To su loše vesti za inflaciju.

"Korisno pravilo je da porast cena nafte od 5 posto dodaje oko 0,1 procentni poen inflaciji razvijenih tržišta", navode iz "Kapital ekonomiksa".

A visoke cene nafte takođe usporavaju ekonomski rast.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da za svaki trajni porast cena nafte od 10 odsto sledi pad globalne ekonomske proizvodnje od 0,1-0,2 procenta.

Skokovi cena nafte doprineli su recesijama u SAD 1973, 1980, 1990. i 2008. godine.

Centralne banke pred dilemom

Ovo stavlja centralne banke u nezgodnu situaciju, jer bi povećanje kamatnih stopa radi obuzdavanja inflacije moglo dodatno da potkopa ekonomski rast.

Predsednik Čikaških federalnih rezervi Ostan Gulsbi, rekao je za "Volstrit džornal" da bi moglo da se nazire "stagflatorno okruženje koje je jednako neprijatno kao i bilo koje drugo".

Tržišta sada očekuju barem jedno povećanje Evropske centralne banke ove godine, u poređenju sa 40 posto šanse za smanjenje pre rata.

To se odražava i na globalna tržišta obveznica jer investitori napuštaju imovinu sa fiksnim prihodom, gde inflacija narušava buduće prinose. Kratkoročne obveznice su najosetljivije.

Sve oči uprte u SAD

Oni koji se pitaju da li će tržišni i ekonomski udar naterati američkog predsednika Donalda Trampa da promeni kurs moraju da imaju na umu da će stagflatorni udar rata verovatno manje pogoditi SAD nego Evropu ili Aziju.

"SAD, zajedno sa ostatkom Amerike, su samodovoljne u mnogim robama koje su direktno ili indirektno ugušene preko Ormuskog moreuza", rekao je Majkl Evri, viši globalni strateg Rabobanke.

SAD srljaju u stagflaciju: Četiri razloga zašto je najgori scenario za ekonomiju moguć 2026

Pored nafte, on ističe đubrivo i helijum, važne za proizvodnju poluprovodnika.

Stoga nije iznenađujuće da su se američka tržišta bolje držala u relativnom smislu u poređenju sa Evropom i Azijom.

Međutim, SAD nikako nisu imune na stagflaciju i izgledale su pomalo ranjivo čak i pre skoka cena energenata. Ekonomija je neočekivano izgubila radna mesta u februaru, a očekuje se da će podaci ove nedelje pokazati neki viši rast inflacije u SAD.

Sigurno utočište?

Investitori ne vole stagflaciju jer šteti akcijama, obveznicama - koje nisu povezane sa inflacijom - pa čak i potencijalno zlatu, s obzirom da nema prinos.

Plemeniti metal je pao za dva procenta prošle nedelje, a ponovo je pao u ponedeljak, iako su analitičari rekli da je to delimično bila prodaja kako bi se nadoknadili gubici na drugim mestima.

Jedino sigurno utočište koje se zaista održalo od početka rata je dolar, koji je dobio u odnosu na skoro svaku drugu valutu razvijenog tržišta.

"SAD su glavni proizvođač nafte i mogu da izdrže naftni šok - iako će biti političkih posledica", rekao je Kit Džuks, šef devizne strategije u "Sosijete ženeralu". "Isto jednostavno ne važi za Evropu, a posebno za Veliku Britaniju".